Suptilno navijanje

S obzirom da političari u svojim kalkulacijama nisu imali dovoljno hrabrosti da povuku tužbe, proces je počeo protekle sedmice izlaganjem Hrvatske. Argumente po svojoj tužbi ove sedmice iznosi Srbija. A kako se ponašaju mediji i ovdašnja javnost?

Očekivano. Navijaju za svoju stranu. Uteha je jedino to što navijanje nije poput onog na fudbalskim utakmicama, već mnogo suptilnije. Ogleda se u tome što izveštači iz Haga u potpunosti prenose izlaganja svog pravnog tima, dok u mnogo manjoj meri posvećuju prostora onome što druga strana kaže. Mediji prenose izveštaje, ali se suzdržavaju od toga da zovu ostrašćene patriote i komentatore koji bi dolivali ulje na vatru.

Obračuni o tome ko je počinio genocid (jer pravni timovi su tu da to dokažu), vode se, stoga, na društvenim mrežama. Krajnja desnica i u Hrvatskoj i u Srbiji „vodi rat“ na internetu, ali to nije prvi put. Jer čim se u javnosti pojavi nečija neprimerena izjava ili postupak, „ustaše i četnici“ nabacuju jedni drugima zločine i to do 100 godina unazad.

Ako već političari nisu imali dovoljno razuma i hrabrosti da na vreme povuku tužbe, čini se da su se novinari u proteklih petnaestak godina urazumili. Bar većina. Kada je proces već počeo, i kada moramo da pišemo o njemu, možemo biti suzdržani, ako već ne možemo biti objektivni. Tema je jako osetljiva i medijski poslenici moraju biti svesni da ono što kažu ili napišu nosi težinu i veliku odgovornost. Za sada je većina toga svesna (uz nekoliko izuzetaka). Čak i međusobno sarađuju.

Ostaje nada da će tako biti i kada krenu suočavanja o operaciji Oluja, koja je u Srbiji veliki zločin, a u Hrvatskoj se slavi kao Dan pobjede i domovinske zahvalnosti. Teško da će se stavovi Hrvatske i Srbije ikada poklopiti o Oluji, ali možda će Međunarodni sud pravde u Hagu na neki način staviti tačku na ratove iz devedesetih.