Sve o „Divi“

Sam Drašković je u autorskom tekstu za Danas, praktično na desetogodišnjicu „Ibarske“, u septembru 2009. napisao: „Žrtvu, koju treba ubiti, DB vodi pod šifrom „Diva“. (Radomir) Marković je šef celog DB, a Radonjić komandant onih koji, mesecima i svakominutno, tajno uhode „Divu“ i sve, čak i to ko mu je u pratnji i na kom sedištu sedi, odmah javljaju Radonjiću. Svi koji su tajno pratili (Slavka) Ćuruviju, prate i mene, samo što je ekipa Radonjićevih agenata znatno proširena. Bilo ih je 37.“

Božja volja, kako kaže Drašković, učinila je da preživi „kamion-ubicu“ na Ibarskoj, i osam metaka iz berete 7,63 milimetra nepunu godinu dana kasnije, u junu 2000. u Budvi. Zemaljska pravda prekjuče je „zakucala“ na vrata Radonjića i dvojice njegovih agenata, odnosno nekadašnjih načelnika u beogradskom centru DB – Stevana Bastu i Ratka Romića. Presudu Višeg suda u Beogradu, po kojoj su zbog pomaganja atentatorima dobili ukupno 22 godine zatvora, Vuk i Danica Drašković dočekali su kao važan presedan. Načeta je piramida zla bivšeg DB, posle čega će biti lakše da budu podignute optužnice i za ostala politička ubistva iz devedesetih godina, izjavili su njih dvoje.

Ključni argument suda sastoji se u tome da su trojica DB-ovaca na osnovu iskustva, kao i činjenice da je Drašković dugi niz godina bio „pod obradom“, morali da budu svesni da ne slikaju kuću u kojoj on boravi, tek prislušnog uređaja radi. A ta duga obrada, prema sudskim spisima je dodatno intenzivirana kada je Drašković 1999. ušao u Saveznu vladu, sama po sebi, svedoči o apsolutnoj fascinaciji četništvom, koje je personifikovao lider SPO. Takva fascinacija u vrh Službe ne može da dođe niotkuda, nego iz političkog establišmenta države. Za književnu građu je koliko je u tome bilo opsednutosti, demonskog, paranoje, grehova i sličnih pojmova. Ali za građane Srbije i sada, posle toliko godina, i uvek, biće od suštinskog interesa da oni koji su umišljeno pomogli ili naložili ubistvo, odgovaraju. I to ne pred apstraktnim „sudom istorije“, nego pred vrlo konkretnim organima gonjenja. Važnije i od „demontaže dela DB“ i vraćanja ugleda državi, jeste što je to jedini, ali jedini način da se potvrdi vrednost ljudskog života.