Osnaživanje konstruktivne politike osnovni je cilj trilateralnih samita Turske, Srbije i Bosne i Hercegovine – složili su se učesnici ovonedeljnog okupljanja u Ankari. Turski predsednik Abdulah Gul je suštinu te konstruktivne politike opisao kao „očuvanje stabilnosti i mira“. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je – nakon različitih izjava koje je o BiH davao otkako se uselio na Andrićev venac – zaista bio konstruktivan.
„Srbija će uložiti maksimalne napore da intenzivira regionalnu saradnju, kako bi region bio politički i ekonomski stabilan“, rekao je Nikolić. Zvuči frazerski, ali u ovom trenutku to je bilo sasvim dovoljno, uzimajući u obzir njegov nedavni intervju u kojem je od Bošnjaka tražio oproštaj za Srbiju zbog Srebrenice. Tim intervjuom utabao je put uspešnom sastanku u Ankari.
Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović sugerisao je da su minule „kontroverze“ povodom trilaterale. Na šta je ciljao član bosanskog „trijumvirata“ – u Ankari su, naravno, bila i druga dvojica članova Predsedništva, Bakir Izetbegović i Željko Komšić – zna samo on. Ali ključna reč u „srpskom nacionalnom korpusu“ povodom trilaterale glasi – neoosmanizam. Ako je na tu „kontroverzu“ ciljao, Radmanovićev šef Dodik se sa njim ne bi složio.
Pada u oči i da je samit održan posle jedne vrste pauze. Prvi samit trilaterale održan je naime 2010, naredni 2011. Prošle godine ga nije bilo i to, opet, objašnjavaju ranije Nikolićeve izjave, kao ona da „Bosna nestaje“.
Kontroverzno je i lobiranje Turske u trećim zemljama da priznaju nezavisnost Kosova, na koje je Nikolić ukazao uz apel Ankari da to više ne čini. Mekih tačaka u ovom „paktu“, dakle, ne nedostaje. Ali stvari su sada izglađene.
Usvojena je Deklaracija o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji Turske, BiH i Srbije. Utisak o prigodničarskom karakteru pominjanja ekonomije na ovakvim samitima ne izostaje ni ovaj put, sa sve floskulama kao što je „zajednički nastup na trećim tržištima“. S druge strane, činjenica je da Turska kao svetska ekonomska sila može više da ulaže u Srbiju, ne samo u krajevima koji su za nju, Tursku, od posebnog interesa. Posle deklarisanja, nadajmo se rezultatima.
Ovu trilateralnu inicijativu svakako treba posmatrati kao jedan od načina za sređivanje stvari u regionu kojem su potrebne reforme. I kao jedan od institucionalnih okvira za regionalnu saradnju, ne i najvažniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
