Večita digitalizacija

Priča o digitalizaciji kod nas se dosad svodila na to da se ne zna „ko kosi, a ko vodu nosi“. Pričalo se da smo, izuzimajući Hrvatsku, bili ispred ostalih zemalja u regionu po pitanju digitalizacije, ali… Prvi rok koji smo sami sebi postavili bio je april 2012. Ali ne, mi smo hteli to da završimo kada i članice EU. Iako je stručna javnost upozoravala da ne postoje izgledi da se proces digitalizacije završi u tom roku, prošla vlada Srbije je do skoro poslednjeg trenutka tvrdila da će „biti u roku“.

Došlo je, potom, do promene plana. Umesto da se analogni signal ugasi istog dana na celoj teritoriji Srbije, rečeno je da će se to uraditi po etapama. Posle toga se više niko nije usudio da daje rokove, ali je tadašnja nadležna državna sekretarka Jasna Matić ukazivala da će se prva faza završiti tokom 2012, a konačan proces 2013. Posle je i ta faza bila „pomerena“ za početak ove godine. I onda su Srbiju zadesili izbori.

Novi državni sekretar za telekomunikacije Stefan Lazarević „misli“ da će prva faza gašenja analognog signala biti sledeće godine, ali ni on nije zacrtao određeni rok. Na osnovu njegove priče, proces digitalizacije televizije u našoj zemlji bio je zakočen. Sada se formiraju radna tela, usvajaju neki novi dokumenti.

Ukoliko ne pređemo do juna 2015. na digitalni signal, a sve zemlje u našem okruženju budu završile taj proces, to bi moglo da dovede do zbrke u radiodifuznom sistemu. Pa bi onda Srbija verovatno morala da trpi penale od evropskih nadležnih tela. Što se građana tiče, oni koji imaju kablovsku televiziju ne moraju da brinu o tome da li će ostati bez slike na TV uređajima, jer na njih neće uticati digitalizacija. Međutim, skoro 1,5 milion domaćinstava, koji signal „hvataju“ putem antene moraće da kupe STB uređaje ili posebne televizore kako ne bi ostali bez prijema na TV aparatima. Jedina prednost u kašnjenju digitalizacije jeste što cena tih uređaja vremenom opada.