Velika EU koalicija

Ekstremna desnica u nedelju nije baš najbolje prošla, generalno govoreći. Njen ukupni rezultat daleko je od prognoza da bi mogla da osvoji trećinu od 751 mandata u EP. Imaće ih manje od stotinu, i to podeljene u više poslaničkih grupa, nasuprot Evropske narodne partije (EPP) sa 214 i Socijalista i demokrata (SD) sa 189 mandata. Kada na to dodamo evroentuzijastičnu grupu Liberala, koja će imati oko 70 mandata i takođe proevropske Zelene sa 52, matematika pokazuje da je ubedljiva većina Evropljana i dalje naklonjena projektu EU. U prilog evrooptimizmu govori i izlaznost od 43,1 odsto (na izborima 2009. bila je 43,0), s kojom je prvi put od 1979. stopiran negativan trend. Činjenica da je 43,1 odsto birača izašlo da glasa za EP, i to usred nikad veće i žučnije debate o ugroženosti Unije, ukazuje da je značajan broj ljudi zainteresovan za njenu budućnost.

S druge strane, EU postaje sve podeljenija. Centralna i istočna Evropa su u nedelju uglavnom ignorisale glasanje, zapadna i severna su izašle u većem broju od očekivanog. Francuzi i Britanci su podržali evroskeptike (što bi moglo da se loše odrazi na uticaj Londona i Pariza u Briselu), a Nemci i Italijani zagovornike „još jače Unije“. Grci su definitivno krenuli stranputicom, ubedljivom većinom glasavši za leve i desne radikale. Ekstremna opcija je pobedila u Danskoj, proevropska u susednoj Švedskoj, Finskoj i Holandiji. I upravo zbog ovih podela, koje su dovele dotle da je i za EPP i za SD gotovo nemoguće da pribave većinu za novi sastav EK, sve više se pominje „velika koalicija“ umerene desnice i umerene levice. Ako tako nešto imamo u Nemačkoj, zašto ne bismo i na nivou EU? Pa, zar Nemci nisu aktuelni evropski „trendmejkeri“.