Vojvodina je tokom devedesetih bila radikalska, a Igor Mirović, potpredsednik Srpske napredne stranke, koji će, prema svemu sudeći, sesti u premijersku fotelju tokom ovog leta, ličnost je koju Vojvođani (i ne samo oni) pamte kao istaknutog funkcionera ove – tada izrazito nacionalističke i ratno-huškačke partije. Ako ništa, bar po toj prepoznatljivosti i istaknutoj ulozi u mračnoj prošlosti zaslužio je da bude na čelu Pokrajine, kao što su njegovi stranački drugovi Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić na čelu Republike.
Iako naprednjaci, valjda iskompleksirani dominacijom velikog vođe, u poslednje vreme skoro svaku odluku stranke objašnjavaju uvodnom rečenicom – mi smo ozbiljna partija i sve zaključke donosimo zajedno na stranačkim organima – čini se da je Mirović određen za mesto prvog čoveka Vlade Vojvodine još pre raspisivanja vanrednih republičkih izbora. Znalo se i tada da letnji meseci nisu povoljni za izlaznost na izbore i računalo se na rekonstrukciju. Dobili su vremena i dosadašnji partneri demokrata u vlasti da se posvađaju i zaoštre odnose sa administracijom Bojana Pajtića, da isceniraju „neprovidan“ zaokret, i izbegnu komentare zbog „izdaje“ ideja i principa, ali i izbornih rezultata iz 2012.
Nenad Čanak, lider LSV, poznat i po svom političkom pragmatizmu, izjasnio se nedavno da sa Mirovićem ne bi mogao u rekonstruisanu vlast u Vojvodini, jer ima osetljiv stomak na radikalsku prošlost pojedinaca iz redova današnjih naprednjaka. Sa Vojvođaninom Goranom Kneževićem, bivšim demokratom, danas istaknutim funkcionerom SNS, bi, kaže, mogao. Vučić izgleda ne bi bira ljude po Čankovom ukusu, što ne bi trebalo da ometa Čanka da taj ukus promeni. I Boris Tadić, predsednik Nove demokratske stranke, pokušava da se pozicionira kao faktor u pokrajinskoj vlasti. To radi tako što „prebacuje“ demokrate u svoje redove obećavajući im svetliju budućnost od one koja ih čeka ako bi ostali uz Bojana Pajtića. Demokrate „kupuje“ i Treća Srbija, partija koja se zalaže za čuvene „porodične vrednosti“ i nacionalni identitet iznad svega.
Principijelno, za sada, deluje Savez vojvođanskih Mađara. Njihovi „zaokreti“ nisu nagli, a često su i argumentovani. Pozicija koju su zauzeli povodom rekonstrukcije vlasti – formiranje vlade nacionalnog spasa zajedno sa demokratama, može, doduše, biti uvod u konačni razlaz, ili pak demonstracija namere da se ostane uz dosadašnjeg koalicionog partnera – bez obzira na sve.
Mogući skori povratak Vojislava Šešelja u Srbiju vraća Vojvodinu u simboličkoj ravni na vreme koje je, srećom, odavno prošlo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
