Zaboravljena pravda

Protivnici Tribunala će reći – onaj ko je osnovao i najviše plaćao, a to je Amerika, želeo je da samo Srbe i Srbiju osudi za zločine, a za sebe i svoje zločine po celom svetu nikada neće pristati na sud, jer su njihovi ratovi „pravedni“. Kritičari govore i da su zločine u ratovima na prostoru bivše SFRJ činili svi i da ih treba sve i osuditi, ali i da nije trebalo zaobići ni glavne političare iz BiH i Hrvatske, koji nisu završili u Hagu, odnosno, mahom su svedočili na suđenju Slobodanu Miloševiću.

Pobornici Tribunala pak smatraju da je osudio i procesuirao većinu odgovornih, najviše političke, vojne i policijske funkcionere za najgore zločine na teritoriji Evrope od završetka Drugog svetskog rata. Sudeći prema presudi Tribunala u slučaju Perišić, Srbija nije učestvovala u ratovima devedesetih na tuđim teritorijama. Shodno tome, nije kažnjivo ni naoružavati zaraćene strane. I to je vrlo ubedljivo objašnjenje zašto je većina političara izbegla da bude optužena pred ovim međunarodnim sudom.

– Haški tribunal dao je istaknuti doprinos globalnim naporima za borbu protiv nekažnjivosti, međunarodnom zakonu i vladavini zakona u bivšoj Jugoslaviji, ocenio je aktuelni predsednik Tribunala, američki sudija Teodor Meron. Ipak, glavno pitanje da li je Tribunal ispunio svoj cilj i dalje ostaje predmet sporenja?

Sudeći prema izjavi bivše portparolke Tužilaštva Haškog tribunala Florans Artman, presude Anti Gotovini i Momčilu Perišiću su politički potez velikih sila koje sebi prave alibi za izbegavanje odgovornosti za intervencije širom sveta. Ona je ocenila i da je Tribunal odustao od svog zadatka i bavi se prvenstveno „stvaranjem pravnog nasleđa koje odgovara velikim silama koje i same imaju slične situacije u operacijama intervencija širom sveta“.

Slično razmišlja i bivši predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasim Ljajić, koji smatra da nijedan od ciljeva zbog kojih je formiran Haški tribunal nije ispunjen ni 20 godina kasnije, odnosno da „svi zločini nisu kažnjeni ni procesuirani, a nije mnogo napredovao ni proces pomirenja“. U regionu su se svi ukopali na svojim pozicijama i ne mrdaju već godinama. Kao i obično, žrtve zbog kojih se i sudi, iskorišćene su i brutalno gurnute u stranu. A o pravdi neka brine neko drugi.