Zakon i nerad

Prošao je i kraj prošle godine, pa onda i novi termin – prvo tromesečje naredne, tj. ove godine, prolazi polako još jedno leto i dolazi jesen, a od novog nacrta i boljeg radnog okruženja za radnike još ništa. Kako stvari stoje, neće ni da ga bude u skorije vreme.

Došao je MMF u Srbiju. Po ko zna koji put. Da sa našom državom sklopi još jedan ugovor. Ovog puta iz predostrožnosti. Da nam pomogne da zadržimo nešto malo stranih investitora. Ili možda da uz pomoć njih i lude sreće pokušamo da privučemo još nekog. Ali kreditori nikada ne daju pare i ne glume žiranta, a da ne dobiju nešto zauzvrat. Ovog puta tražili su dve izmene u zakonu o radu i odmah stali na muku Vladi. Jedan je (a MMF kaže da su baš strani investitori to tražili) da se rok za dozvoljeno zapošljavanje na određeno vreme produži sa sadašnjih 12 meseci na tri godine, drugi da se uredi pitanje otpremnina kod tehnološkog viška. Naime, utvrđeno je da su u nekim slučajevima radnici dobijali po više otpremnina za sve godine staža.

Mora da su se u Vladi, čim su čuli ovo, odmah uhvatili za glave. Gde sad pred izbore da staju radnicima na muku? Pa ko će onda da glasa za njih? Jer sindikati, naravno, nisu časili časa pa su odmah reagovali na takav predlog međunarodne finansijske institucije: „svako ko pokuša da menja Zakon u ovom trenutku imao bi probleme“.

MMF sigurno neće imati problema. Znači, ostali su samo ovi drugi, ovi koji zakone donose. To znači, zakona u skorije vreme neće ni biti. Čekao je godinu dana, čekaće još godinu. Dok se narednog leta ne napravi neka nova vlada. A onda će verovatno stići neki novi uslovi. Onda će morati da se piše novi tekst jer stari novima neće biti dovoljno dobar. Radnici će opet da čekaju. Bolju radnu atmosferu, kraće radno vreme, redovne plate. I sve što treba.