Prijepoljska 2019: Kad si “niđe”, baš si “niđe” 1Foto: Indira Hadžagić Duraković

A još malo neće imati ni za koga. Svi odoše nekuda. Bilo kuda, samo nek se ide, jer nema se rašta ostajati. Prosečna plata ne mrda sa dna državnog proseka. Ako i do minimalca dobace ovi što rabotaju. Umrlo 436 sugrađana, rođeno 318 beba. A biće popis stanovništva. Eto, one 1981. u Prijepolju bilo 47.000 ljudi, a 2011. svega nas 36.000 prekostalo.

Prijepolje je toliko stanovništva imalo 1953. Onda hapšenje u Centru za socijalni rad. Prijepolje se stade „ibretiti“ po društvenim mrežama. Komentari komentare stizali i prestizali. Koalicijska zasedanja, hodže na asfaltu u protestu da se „poštene hanume“, kako ih nazva član Opštinskog veća, namah puste. Pustiše ih.

Apelacioni sud potvrdi presudu da hanuma ne ispunjava uslove da bude direktorica pomenute socijalne ustanove. Sud radi svoj posao, a vlast svoj. Hanuma sedi kako sedi, vlast koalicionira kako koalicionira. Godina prođe, dan nikako, što bi rekao glumac.

 U tom će ti se na javnoj prodaji naći ni manje ni više nego paket kompleksa. Đuture! Što kompleks na Jabuci, što kompleks Hotela „Mileševo“. Zakuka „javnost“. Ne, naravno prijepoljska, njoj svejedno, nego ona stručna, te presavi peticiju: ne može, bre, da se „arči“ Memorijalni centar, pioniri, narodni heroji, tek tako, đuture.

I da vidiš, stručna javnost doprinese da barem jedan kompleks spasimo, da ne ode u bescenje. Pokazaće se da će drugi biti prodat za 18,5 miliona, sve sa dvospratnim hotelom, ponosom limske doline pre 40 godina, bazenom, terasama, sportskim terenima, parkingom. Bio procenjen na 106 miliona dinara.

Rekoše da je jedinstveni birački spisak sad povezan sa matičnom knjigom umrlih. Nema više „društva mrtvih glasača“. Ono, proredilo se društvo i onako. Za ovo za šta se glasa, dovoljno je i društvance. Njihovo. Ne raste broj turista.

Prema statistici „noćevalo“ samo 38 stranaca, najmanje u ovom delu Srbije. Zašto onda svake godine raste broj „angažovanih“ u Turističkoj organizaciji za koju se iz budžeta izvaja sve više novca? A Stanjevine? E, zbog njih Prijepolje, a ne zbog turizma, bilo više puta na TV.

Šta se smeća pobacalo i ne vidi se dok dronom sramotu ne snimiše. Dronirano Prijepolje se posle povlačilo po društvenim mrežama, slikali svi mediji, dolazile ekipe, organizovali i debate. To, ko svi se zapanjilo, a Stanjevine kraj magistrale 40 godina.

Novinarska pera u ekologiju umočena dobijala i nagrade. Koliko se para iz tih ekoloških fondova davalo i još daje na“ pisanija“ raznih novinskih i ostalih ekoloških „umakača“ mogla se za proteklih decenija izgraditi sanitarna deponija. A da Stanjevine ne povećaju broj turističkih noćenja? Sve me ovo, sve više, podseća na Beketa i „Čekajući Godoa:“Vidi ovo đubre, večito sam u njemu“.

Za sufinansiranje rada crkvi i verskih zajednica iz budžeta dva miliona dinara. Postaviše odbornici pitanje: što se „jope“ kreči džamija u Bukoviku kad je već okrečena? Pa, zato što joj je namenjeno za krečenje 375.000 dinara. Što bi rekla reklama: „Ko kreči, kuću leči“.

Smanjuje se broj nezaposlenih. Po više osnova, rekla bi prijepoljska nadaleko čuvena javnost. Neki prirodnom selekcijom, a neki bez obzira i obaziranja odabraše da se ne jave svaka tri meseca da im overe čekanje, već odoše da „udaraju stiropor“ po nemačkim fasadama. Svima dobro. Statistika prezadovoljna smanjenjem broja, a brojevi zadovoljni nemačkim platama na „bauštelu“.

Bio Dan opštine. Došla TV. Nije zbog Stanjevina. Zbog kulture. Da narod đipa ispred Doma kulture koji nije obeležio 40 godina od kada je kao reprezentativno zdanje u direktnom TV prenosu otvoren kao Dom revolucije. Tad bio balet. Sad „Ministarke“. Repertoar je bogat, sav stao na jedan nosač zvuka sa koga je grmelo do duboko u kulturno-zabavnu i svečanu opštinsku letnju noć: “Oko nas moralne nakaze, oko nas crne hronike, svet bez logike, al ja neću da se bojim dok te volim jer kad anđeli padnu, đavoli se dignu.

A ova:“ Opet piće forsiram, da li da reskiram, to me stresira, sve me stiže, pa me spušta, pa me diže. Para, para , paradoks“. Prijepoljska kultura đe je? Eve je. Ko platio „para, para, paradoks“? Prijepoljci. Sa budžetske „stavke“. To se zove „paradoks“.

A odbornici? Šta radili, šta radili?! Radilo, radilo. Neki dođu pa odu, neki dođu da ne odu, neki odu da ne dođu. Ali glasa se. Imamo potentne odbornike jer je potencijal neophodan da bi se moglo za četiri sata 32 tačke. Iz budžeta za medije izdvojeno devet miliona dinara.

Za medije iz Novog Pazara, Užica i Priboja iz budžeta jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji izdvojeno više od 6,6 miliona dinara, a najviše para za ove lokalne dali portalu koji nema zaposlenih novinara. „Para, para, paradoks, tuto kompleto“! Što bi rekle „Ministarke“.

U godini 2019. mediji se sazivali da „snime“ da je Dom zdravlja dobio „kolor-dopler“, Bolnica najsavremeniji „aparat za anesteziju“. Prvi je vredan 3,5 miliona dinara, drugi 4,8 miliona dinara. JKP “Lim“, posle 10 godina, nabavilo 143 kontejnera. Uložilo 4,4 miliona dinara svojih para.

I bila bi to godina kao i mnoge. Pojedena od skakavaca. Da nije Adnana Sinančevića, dečka iz Brodareva. Ima 23 godine. Počeo je da baca kuglu 2015. godine. Onda je dobacio do norme za Svetsko prvenstvo. Hitac od 20,74 uvrstio ga je među balkansku elitu u istoriji ovog sporta, a našao se među samo još troje atletičara koji su uspeli da svojim rezultatom zasluže nastup na Svetskom prvenstvu.

A u Dohi, taj dečko u kvalifikacijama, pred svetskom atletskom elitom, bacio je 21,51 centimetar, našao se među 12 najboljih bacača kugle današnjice, dobacio do sna svih sportista: do norme za Olimpijske igre u Tokiju. To je najveći uspeh jednog sportiste od kako je ova kasaba nastala.

Tako je velikim sjajem Prijepolje osvetlio na mapi sveta široki osmeh Adnana Sinančevića. To je obeležilo 2019.

Prijepoljac u finalu “Slagalice”-FOTO

Finalista kviza „Slagalica“ na državnoj TV bio Jugoslav Ratković iz Kučina. Poljoprivredni inženjer, 41 godina. Nikad nije radio u struci. Ne treba izgleda Prijepolju poljoprivredni inženjer. Jugoslav kvizovima čuva pamet od najezde svega. Jer, veli, oseća se promašeno. Još veruje da je njegov zadatak da bude vredan, pošten, odgovoran, pa će, uz stručnost koju dokazuje diplomom, nekome biti dovoljno da ga primi u radni odnos. Stranački je niđe, a ta kategorija je danas baš-niđe!