Čedomir Antić Foto: Medija centar

Glumica Hana Selimović poručuje da je potrebno najopštije ujedinjenje bazirano na elementarnim pravima koje zahtevaju građani na protestima „Jedan od pet miliona“.

Ona smatra da je postalo nebitno kako će se čovek politički odrediti, jer će uvek naići na ostrašćenu grupu koja će ga etiketirati ili osuditi. „Nenormalno je, ako si na ulici, da to znači da si sa Dverima. Ako nisi na ulici, da to znači da si za Vučića“, izjavila je Selimović za serijal Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

Prema njenom stavu, „sve je to postao jedan simulakrum pakla u kome nam se oduzima mogućnost da mi budemo mi, sa sopstvenim kritičkim mišljenjem, bez da nam se zalepi etiketa da sledimo nekog vožda“.

Selimović tvrdi da ovo više nije podeljeno, već „razvaljeno društvo“, dok su podele, meandriranja u jedu i napadima jednih na druge, takve i tolike da „onaj protiv koga bi trebalo da se borimo samo trlja ruke“.

Ona ističe da na ulicu izlazi zbog sebe, za sebe i za građane koji je okružuju, a ne zbog bilo koje političke partije. U tom smislu, kako kaže, njen je protest iskljućivo građanski.

Slično njoj, i Antić naglašava da su protesti „Jedan od pet miliona“ građanski, baš kao što su bile i tromesečne demonstracije 1996. i 1997.godine. Te demonstracije su formalno vodile vođe stranaka, podseća Antić, koji je i sam u njima aktivno učestvovao, kao jedan od studentskih lidera.

„Kvalitet ovog protesta je u tome što su u njemu mnogi ljudi, koji nisu pristalice Saveza za Srbiju, prepoznali protest za neke veće vrednosti“, ocenio je on u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza.

Po njemu, ne postoji politički vođa ovog protesta, što je prednost, ali i moguća mana u ad hok situacijama, poput prošlonedeljnog upada u Radioteleviziju Srbije. Tada, kako ukazuje Antić, onaj ko prvi izađe pred policiju automatski postaje vođa. Iako napominje da nije istomišljenik Dveri, on smatra da na domaćoj političkoj sceni nedostaje strast koju je taj pokret pokazao.

„Mi imamo malo takvih koji su spremni da izađu pred kordon. U jednom trenutku, nestala je ta volja“, rekao je Antić. „Neki su izašli iz toga zato što su previše racionalni, a neki nikad nisu ni imali tu strast“, objasnio je on i podsetio na reči bivšeg predsednika Urugvaja Muhike da politika bez strasti ne može biti uspešna.

Oboje sagovornika FoNeta ocenjuju da u Srbiji ne postoje uslovi za reguarno delovanje opozicije. Antić napominje da u svakoj normalnoj, modernoj državi, vlast neguje opoziciju kao svoj korektiv, a da ovde opozicije zapravo i nema, dok su građani jako nezadovoljni.

„Ljudi će reći da je za to kriva opozicija. E, pa nije“, uveren je Antić, koji smatra da je za stanje sa opozicijom i stanje parlamentarizma „uvek kriva vlast“. Selimović je, međutim, predočila da ovde postoji pitanje krnje, kompromitovane opozicije za kojom ljudi neće da idu. Ipak, po njoj, najveći problem jeste društvo koje ne nudi plodno tlo za bilo kakvu zdravu političku opciju.

„Jedan od mojih osnovnih motiva da izađem je upravo to – omogućite nam društvo u kojem je moguće da se rodi neko nov, zbog koga se neću brinuti zašto sam s njim na ulici“, obrazložila je Selimović za FoNet.

Povezani tekstovi