U Srbiji mora doći do demetropolizacije u oblasti nauke i obrazovanja. Mora se obezbediti ravnomerni razvoj regionalnih univerzitetskih centara, kroz pravičniju podelu državnog finansijskog kolača, a ne privilegovani status Beogradskog univerziteta, kaže za Danas rektor Univerziteta u Nišu Radoslav Bubanj.
U Srbiji mora doći do demetropolizacije u oblasti nauke i obrazovanja. Mora se obezbediti ravnomerni razvoj regionalnih univerzitetskih centara, kroz pravičniju podelu državnog finansijskog kolača, a ne privilegovani status Beogradskog univerziteta, kaže za Danas rektor Univerziteta u Nišu Radoslav Bubanj.
Bubanj ocenjuje da dosad u oblasti nauke i obrazovanja regionalizacije nije bilo u dovoljnoj meri. Smatra da je ona krajnje nužna ne zbog položaja univerziteta u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru ili Prištini (Kosovskoj Mitrovici), već zbog toga što će se samo na taj način poboljšati naučni i socijalni uslovi studiranja u čitavoj Srbiji. Tek tako će se značajno unaprediti cela univerzitetska Srbija, što će je kandidovati i za članstvo u evropskoj naučno-obrazovnoj porodici.
Žene dolaze
Prvi put u novijoj istoriji NU većina prorektora su žene. Od tri prorektora dve su profesorke Ekonomskog i Prirodno-matematičkog fakulteta, Biljana Predić i Nadica Novaković.
– Znam da živimo na trusnom Balkanu, koji je kroz istoriju umeo da bude i „Bermudski trougao“, ali vremena se menjaju. Žene moraju da dobiju šansu da se dokažu, jer imaju znanja i sposobnosti za to – kaže Bubanj.
– Na nedavnom regionalnom kurikulumu u Beogradu već su se čule jasne ocene da bi trebalo promeniti dosadašnji način finansiranja univerziteta u Srbiji, odnosno izvršiti rekapitulaciju sredstava za univerzitete u 2006. i 2007. godini. Samo je Beogradski univerzitet pokazao da je za opstanak Uredbe iz 2002. godine koja mu obezbeđuje povlašćeni položaj u finansiranju. Siguran sam, međutim, da će na predstojećoj Konferenciji univerziteta Srbije biti redefinisana celokupna finansijska politika u korist ravnomernijeg regionalnog razvoja, kao i da će je posle toga resorno ministarstvo regulisati na sličan način, što će se odraziti na drugačiju raspodelu sredstava za univerzitete u republičkom budžetu – kaže Bubanj.
Bubanj kaže da će Univerzitet u Nišu zahtevati da mu se ove godine dodele i sredstva iz Nacionalnog investicionog plana za rešavanje brojnih prostornih problema. Za Fakultet umetnosti neophodan je novi prostor jer radi u potpuno neuslovnoj zgradi. I novoformiranoj grupi za farmaciju potreban je adekvatan prostor jer ga u zgradi Medicinskog fakulteta nema. Neophodno je i renoviranje zgrada Fakulteta zaštite na radu i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Probleme s dotrajalim zgradama imaju i Filozofski i Prirodno-matematički fakulteti u Nišu, kao i Tehnološki fakultet u Leskovcu.
Naš sagovornik ocenjuje da bi i odnos gradova prema „svojim“ univerzitetima morao da bude bolji nego dosad. Podseća da je Univerzitet u Nišu koji broji 13 fakulteta „najveće preduzeće u gradu“. Na NU studira više od 27 hiljada studenata, od kojih više od 10 hiljada dolazi iz drugih mesta u Srbiji. Univerzitet u Nišu ima i oko 2.500 nastavnika. To znači da je za NU vezano oko 120 hiljada ljudi (studenata, nastavnika i njihovih porodica). Sredstva koja oni ostavljaju Nišu su velika, tako da grad takav kapital treba da vrati Univerzitetu.
– Zalagaćemo se kod gradskog rukovodstva da Univerzitet u Nišu dobije na korišćenje veći deo napuštenih vojnih objekata koji bi bili adaptirani u studentske domove i fakultetske prostore. U nekoliko velikih vojnih kasarni (Filip Kljajić, Pentelej, Bubanjski heroji) možemo da formiramo univerzitetski kampus. Novi studentski domovi su nam nužni jer ćemo samo na taj način uspeti da pomognemo studentima „sa strane“ i njihovim porodicama da materijalno lakše podnesu studiranje – kaže niški rektor, podsećajući da za više od deset hiljada studenata „sa strane“ ima samo 917 mesta u tri studentska doma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
