Foto: Vlada

Na sastanku koji je održan u okviru Samita Zapadnog Balkana, učestvovali su svetski politički lideri, predstavnici međunarodnih organizacija, privrede i organizacija mladih, koji su razgovarali o tri ključne teme za region: ekonomski razvoj Zapadnog Balkana, digitalno povezivanje i jačanje uloge nove generacije mladih lidera, navodi se u saopštenju Vlade.

Predsednica Vlade Ana Brnabić otvorila je drugi panel u okviru sastanka, „U susret budućnosti izgradnjom digitalnog ekosistema“, na kojem je govorila o digitalnoj transformaciji i razvoju regiona.

„Digitalizacija podstiče kreativnost, inovacije, inkluziju i modernizaciju naših društava“, istakla je Brnabić na početku izlaganja. Brnabić je rekla da je digitalizacija šansa za zemlje u razvoju da uhvate korak sa tehnološki razvijenim zemljama i smanje jaz u tehnologijama i načinu poslovanja.

„Posebno želim da naglasim da je digitalizacija način da unapredimo standarde i kvalitet života svih građana regiona. Digitalna transformacija menja način poslovanja, podiže efikasnost i kreira novu, dodatu vrednost u svim oblastima života i rada“, dodala je Brnabić, preneto je u saopštenju.

Digitalna agenda za Zapadni Balkan omogućiće smanjenje troškova rominga, veću pokrivenost „broadband“ odnosno širokopojasnom mrežom i izgradnju eUprave i drugih elektronskih usluga. „Elektronska infrastruktura podjednako je važna kao i putna i železnička infrastruktura i zato je njeno jačanje jedan od prioriteta Srbije“, istakla je Brnabić. Ona je dodala da je cilj Srbije da do 2020. godine dostignemo standarde EU i da imamo 100% pokrivenost teritorije tom mrežom.

„Digitalizacija nije samo IT – ona je ključ za pokretanje preduzetničke kulture i dalji razvoj poslovanja“, naglasila je Brnabić. IKT sektor jedan je od najbrže rastućih sektora u Srbiji sa više od 10% godišnje, doprinosi BDP-u oko 5%, dok je rast izvoza softvera 20% godišnje.

Predsednica Vlade je rekla da je digitalizacija važan alat u smanjenju birokratije, povećanju efikasnosti i promeni fokusa ka korisnicima usluga. U državnoj upravi to su javne usluge u službi građana, a u privredi to je rasterećenje od nepotrebnih i suvišnih procedura koji otežavaju poslovanje. „Zato je cilj Vlade Srbije da pečat pošalje u istoriju“, naglasila je Brnabić.

„Srbiju danas prepoznaju po kompanijama kao što su Nordeus, Seven Bridžis i novosadski institut Biosens“, rekla je na kraju izlaganja Ana Brnabić, i istakla da je ponosna na ove i druge domaće kompanije i institucije koji su postali svetski poznati IT brendovi.

„Strateški dijalog za Zapadni Balkan“ okupio je više od 50 učesnika, a na početku sastanka obratili su se predsednik Svetskog ekonomskog foruma Borge Brende, premijer Bugarske Bojko Borisov, austrijski kancelar Sebastijan Kurc i visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini. Na skupu su učestvovali i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti, direktorka Svetske banke Kristalina Georgijeva, direktorka programa za Evropu Svetskog ekonomskog foruma Martina Larkin, premijeri Albanije Edi Rama i Crne Gore Duško Marković, i drugi. Pored premijerke Brnabić, iz Srbije je učestvovao i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, u okviru prvog panela „Jačanje rasta kroz oslanjanje na javno-privatno partnerstvo“.

Predsednica Vlade Ana Brnabić govoriće sutra na „Bečkom ekonomskom forumu“ u Sofiji, na kojem učestvuju premijeri Zapadnog Balkana i predstavnici ekonomskih institucija, koji će razgovarati o aktuelnim ekonomskim temama u regionu.