Da je pravosuđe nezavisno, EU bi bila bliže 1Natasa Dragojlović Foto: Medija centar

Međutim, u ovom trenutku potpuna kontrola i nedostatak debate na javnom servisu pokazuju nespremnost vladajućih partija da građanima omoguće minimum pluralizma u tumačenju stvarnosti, što svakako negativno utiče na ionako nizak nivo demokratije u Srbiji. Najveći deo naših građana se, nažalost i dalje najviše informiše preko televizije i utoliko je odgovornost onih koji na javnom servisu rade kao profesionalni novinari veća. U ovako kriznim vremenima, kada se susrećemo sa do sada neviđenom pretnjom po javno zdravlje i živote građana, uloga javnog servisa i poverenje građana u javni servis jeste od presudne važnosti. Ja se nadam da postoji svest o povećanom nivou odgovornosti i da će RTS biti u stanju da nam obezbedi pravo na objektivno i pravovremeno informisanje u borbi za ljudske živote. Nema izgovora za posledice pogrešnog informisanja u ovako ekstremnim situacijama, kaže za Danas koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović, ocenjujući stanje na medijskoj sceni Srbije ali i u oblasti slobode izražavanja kao zabrinjavajuće.

Ona pritom dodaje da je „dobro da nove generacije imaju alternativne izvore informacija, da postoje nezavisni portali, nezavisni elektronski mediji“, te ipak postoje načini da se građani informišu i o pojavama i događajima koji su važni a nema ih na javnom servisu. Kako Dragojlović podseća, sam izveštaj Evropske komisije za 2018. godinu ukazuje na brojne probleme koji se odnose pre svega na slučajeve pretnji, napada i zastrašivanja novinara, transparentnost vlasništva u medijima, poštovanje medijskih zakona, i drugo.

– I brojni drugi izveštaji međunarodnih institucija ukazuju na zabrinjavajuće stanje kada je reč o slobodi izražavanja i medija. U svom godišnjem izveštaju o stanju u slobodi medija širom sveta američke organizacija „Freedom House“, u delu izveštaja koji se odnosi na Evropu, fokus je stavila na Srbiju i Mađarsku. Obe zemlje su pogoršale svoj rejting i prešle iz grupe „slobodnih“ u „delimično slobodne“. To tvrdi i Radna grupa Konventa za slobodu govora i slobodu medija, na čijem su čelu Građanske inicijative, a članice brojna udruženja novinara i organizacije za zaštitu ljudskih prava. Najveća pretnja ovoj slobodi, kao i svakoj drugoj je nedostatak vladavine prava. To što se prava koja su nam u brojnim oblastima zagarantovana Ustavom i zakonima ne sprovode i ne poštuju, posledica je manjka demokratije i odsustva podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Da mi imamo nezavisno pravosuđe, koje garantuje primenu prava i sankcioniše one koji ta prava ugrožavaju, ne bismo bili ovako rangirani, bili bismo bliže Evropskoj uniji i bili bismo – što je najvažnije, kao građani bolje informisani, navodi Dragojlović.

Kako ističe, Poglavlje 23, koje se odnosi na vladavinu prava, među prvima je otvoreno a zatvara se poslednje. Ono je otvoreno tokom čitavog procesa pregovora i spada u osnovna, i takozvana blokirajuća poglavlja.

– Od ocene napretka u ovom poglavlju zavisi primena bilo koje reforme i bilo koje mere Vlade u bilo kojoj oblasti života. Bez vladavine prava i bez institucija koje primenu prava garantuju, nema napretka ni u jednoj oblasti, niti prema članstvu u Evropskoj uniji, ocenjuje Dragojlović.

Poslednji „non-pejpr“ izveštaj Evropske komisije, koji je zapravo šestomesečna ocena ispunjenosti mera iz Akcionog plana za poglavlje 23, koje je Vlada obećala da će ispuniti, smatra Dragojlović, samo potvrđuje ono što je i Radna grupa Konventa, koju vodi JUKOM, konstatovala – ograničen napredak a u nekim oblastima i nazadovanje.

– Da je Ministarstvo pravde prihvatilo i drugu polovinu naših predloga i sugestija i da je država bila u stanju da ispuni sopstvene mere i planove, ovaj izveštaj Evropske komisije bi bio znatno drugačiji a naša realnost znatno bolja. Godišnji izveštaj EK koji očekujemo na jesen samo će potvrditi ono što je civilno društvo u Srbiji već registrovalo i ocenilo. Uostalom, nedostatak napretka u ovom poglavlju jeste razlog što od početka godine nismo otvorili ni jedno poglavlje. Ništa bez vladavine prava, zaključuje Dragojlović.

Neka pravda vlada

– Mi ne možemo adekvatno zaštititi ne samo osnovna ljudska i manjinska, nego i poslovna prava, pravo na imovinu, na zdravu životnu sredinu ili bezbednu hranu. Zato smo u Konventu pokrenuli projekat uz podršku Vlade Kraljevine Holandije koji se zove „Neka pravda vlada!“. Cilj nam je da dokažemo da nema napretka ni u socijalnoj zaštiti, ni u poljoprivredi, ni u zaštiti konkurencije, niti u zaštiti prava potrošača ako nema vladavine prava.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.