Pretnja oružanom akcijom, koja je mesecima unazad lebdela nad SR Jugoslavijom u vidu izolovanih upozorenja pojedinih stranih državnika, krajem septembra 1998. godine pojavila se u vidu međunarodnog dokumenta.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je sa 14 glasova za i jednim uzdržanim (Kina) usvojio rezoluciju 1119 koja je jasno ocrtavala putanju kojom se kreće kosovska kriza.
U Rezoluciji se, pisao je Danas, zahteva trenutna obustava vatre i početak pregovora za okončanje sukoba na Kosovu. U dokumentu se insistira da “lideri kosovskih Albanaca osude sve terorističke akcije” i da odbace nasilje. Od SRJ se traži da snage bezbednosti obustave sve akcije kojima su pogođeni civili i da naloži povlačenje “jedinica koje se koriste za represiju nad civilima”. Takođe od jugoslovenskih vlasti se traži da obezbede slobodu pristupa i kretanja humanitarnim organizacijama i međunarodnim posmatračima.
Ono što ovu rezoluciju razlikuje u odnosu na prethodno usvojena međunarodna dokumenta koja su se ticala Kosova, je to što je ovaj dokument donesen u skladu sa Poglavljem 7 Povelje UN, koja predviđa mogućnost kaznenih mera. Rečima rezolucije, u slučaju nepoštovanja njenih odredbi “Savet bezbednosti će razmotriti dalje akcije i dodatne mere”.
Ova specifičnost rezolucije, za predsednika SAD Bila Klintona predstavljala je “ohrabrujuću činjenicu”. U saopštenju koje je izdala Bela kuća konstatuje se da se sad “sasvim ispravno” odgovornost prenosi na jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, zahtevom da “preduzme konkretne korake koji su potrebni da bi se sprečila velika humanitarna nesreća i obnovio mir na Balkanu”.
Pored saopštenja američkog predsednika, Rezolucija 1119 izazvala je i lavinu drugih komentara i reakcija. Za Živadina Jovanovića, tadašnjeg ministra inostranih poslova SRJ, rezolucija je “dokument bez pravnog i političkog osnova”, za potpredsednika Vlade Vojislava Šešelja “mešanje u unutrašnje stvari zemlje”, a za analitičara Dušana Janjića “uvod u vojnu intervenciju”. Prema mišljenju Klausa Kinkela, ministra spoljnih poslova Nemačke, rezolucijom se “još malo priteže šraf”, dok u ruskom ministarstvu inostranih poslova poručuju da ona ne podrazumeva “zeleno svetlo za vojnu akciju”.
I dok međunarodna zajednica ne uspeva da pronađe rešenje za humanitarnu katastrofu na Kosovu, građani Srbije krajem septembra ‘98 imaju poteškoća da pronađu osnovne životne namirnice. Danas je tih dana u reportaži pokušao da odgovori na pitanje – Da li Srbiji preti glad?
“Cene mesa snižene su u većini društvenih prodavnica u Srbiji čime su usklađene sa cenovnikom koji je usvojen prošle nedelje na sastanku klaničara i predstavnika republičke vlade. Sa druge strane, otkupne cene “žive vage” već nedeljama su nepromenjene, tako da su proizvođači mesa prinuđeni da ih plaćaju po višim cenama. Da bi sprečili finansijske gubitke, proizvođači na tržište puštaju minimalne količine mesa i mesnih prerađevina, tako da do jeftinijih proizvoda dolaze samo potrošači koji kupuju u ranim jutarnjim časovima. Ostali građani kupuju meso u privatnim mesarama, gde je skuplje za dvadesetak odsto. Ulje i šećer iz robnih rezervi stižu u prodavnice u malim količinama i često se dozvoljava kupovina samo nekoliko litara, odnosno kilograma. Čekajući u redu samo retki “srećnici” se izbore za svoje sledovanje, a ostali građani kupuju u privatnim prodavnicama i na pijaci “ispod tezge” gde su ovi proizvodi višestruko skuplji “, pisao je Danas.
Rezolucija o Kosovu, nije bila jedina vest sa samita Ujedinjenih nacija koja je završila u svetskim medijima. Svi, pa i Danas, preneli su izjavu iranskog ministra spoljnih poslova Kamala Harazija koji je kazao da se vlada u Teheranu ograđuje od naloga za ubistvo britanskog pisca Salmana Ruždija. Iranska vlada “neće preduzeti bilo kakvu akciju koja bi ugrozila život autora ‘Satanskih stihova’, niti će ohrabrivati ili podržavati takvu akciju” kazao je Harazi. Saznaviši za odluku Teherana, Ruždi je u Londonu izjavio da to za njega znači slobodu. “Izgleda da je sve gotovo”, kazao je pisac.
Nije samo fatva ajatolaha Homeinija krajem septembra ‘98 otišla u istoriju. Istog dana, građani nemačke su na parlamentarnih izborima odlučili da u penziju pošalju dotadašnjeg kancelara Helmuta Kola, i njegovu crno-žutu koaliciju zamene crveno-zelenom koalicijom koju će predvoditi Gerhard Šreder.
Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
