Delegacija EK početkom februara u Beogradu

Srbija u Poglavlju 23 ima 50 prelaznih merila koje treba da ispuni, a kako se navodi u Akcionom planu za to poglavlje, najvažnije koje nije ispunjeno je promena Ustava Srbije i njegovo prilagođavanje pravilima EU.

Srbija je posle tromesečnog hrvatskog uslovljavanja sredinom jula prošle godine uspela da otvori ovo veoma važno pregovaračko poglavlje. Hrvatske primedbe su se odnosile na regionalnu jurisdikciju u procesuiranju ratnih zločina, manjinska prava i punu saradnju Srbije sa Haškim tribunalom. Dok se poglavlje 23 odnosi na pravosuđe i osnovna ljudska prava, poglavlje 24 se bavi se pitanjima pravde, slobode i bezbednosti. Ova dva ključna poglavlja se u pregovorima sa EU otvaraju među prvima, a zatvaraju tek pred kraj pregovora o članstvu u Uniji.

Od Srbije se očekuje da u narednom periodu sprovede reformu pravosuđa i policije, pojača borbu protiv korupcije, obezbedi puno poštovanje manjinskih prava i zaštiti medijske slobode i slobodu izražavanja. Posebna pažnja biće usmerena na primenu usvojenih zakona, pošto je to jedno od najneuspešnijih polja vlasti u Srbiji.

Koliko su važna ova dva poglavlja najbolje govori to što bi eventualni nedostaci u sprovođenju reformi u poglavljima 23 i 24 mogla privremeno da blokiraju ceo pregovarački proces Srbije o članstvu u EU.

Srbija planira da sva poglavlja otvori do 2018. godine, a da bude spremna za članstvo u EU počev od 2020. godine.

Advokati traže da se uključe u pregovore

Upravni odbor Advokatske komore Srbije (AKS) zaključio je da je advokaturi Srbije neprihvatljivo isključenje advokature iz Poglavlja 23 (ljudska prava i slobode i pravosuđe) i svrstavanje u Poglavlje 3 (usluge) u okviru pristupnih pregovora Srbije sa EU. Advokatura Srbije zahteva i da se predlog Zakona o uslugama povuče iz procedure i da se pitanja usaglašavanja propisa o advokaturi sa propisima EU uređuju isključivo Zakonom o advokaturi. Advokati ističu da besplatnu pravnu pomoć građanima može da pruža samo advokatura.