Foto: FoNet

Kako je Danasu potvrdio Milan Antonijević, direktor Komiteta za ljudska prava – Jukom, jedne od NVO koje čine Kuću ljudskih prava, policija je od njih tražila informacije, ali i dalje nije identifikovala napadače.

Nisu uhapšeni ni huligani, koji su 31. marta upali u prostorije Društvenog centra „Oktobar“, mesta koje je posvećeno i izgrađeno na principima jednakosti, slobode i solidarnosti. Prema rečima očevidaca, sedam muškaraca, nacista, sa motkama je uletelo u „Oktobar, u kojem je u tom momentu bilo četvoro ljudi iz tog kolektiva. Jednoj osobi je polomljen nos i povređena ruka, dok druga osoba ima povrede ruke. Polomljeno je više prozora, ispreturan je inventar, lomljene su flaše i čaše.

Pokušali smo da od MUP-a dobijemo informacije o tome dokle se stiglo sa rešavanjem ova dva slučaja, ali nažalost nismo dobili nikakav odgovor.

Goran Miletić iz Civil Rights Defenders-a, kaže za Danas da je klima nekažnjivosti i ranije bila veliki problem u Srbiji.

– Čini se da nikada nismo ni došli do stupnja kada postoji pritisak javnosti da svako ko je počinio ratni zločin, bilo koji vid nasilja ili pretnje bude kažnjen. U takvom okruženju, veoma lako se prešlo na napade, pretnje i pritiske uperene prema onima koji se bave ljudskim pravima – ukazuje Miletić. Prema njegovim rečima, kombinacijom nekažnjivosti i zabrane događaja koje organizuju NVO, poput skupa „Sedam hiljada“ i Parade ponosa, šalje se poruka da su građani sigurni samo ako to država poželi i da je zaštita građana od nasilja selektivna.

Komemorativni skup „Sedam hiljada“, posvećen genocidu u Srebrenici, koji je u julu prošle godine zabranjen jer, kako stoji u operativnom izveštaju policije, „može se očekivati da će doći do pojedinačnih fizičkih napada na učesnike skupa u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava“. Kao oblik protesta protiv zabrane skupa, a pre svega kao izraz poštovanja prema žrtvama genocida u Srebrenici, građani su se 10. jula ipak okupili ispred zgrade Predsedništva i zapalili sveće. S namerom da prekinu skup, u blizini su se okupili Zavetnici i predstavnici Srpske radikalne stranke, koji su vređali i napadali učesnike. I pored toga, umesto da njih privede, policija je zbog navodne organizacije neprijavljenog skupa, protiv direktorke Inicijative Anite Mitić pokrenula prekršajni postupak, dok su Zavetnici i SRS prošli nekažnjeno.

Sve su učestaliji i napadi na LGBT aktiviste i aktivistkinje, a policija nije rešila nijedan od tih slučajeva. Početkom januara, predstavnici Parade ponosa Beograd, udruženja „Dea Dia“ i druge LGBT osobe, verbalno su napadnuti u Kovačici od grupe mladića iz tog mesta. Podsetimo i na napad u beogradskom lokalu „SFRJ“, za koji je javnost saznala isključivo zbog toga što je među četiri prebijene pripadnice LGBT zajednice bila i tadašnja aktivistkinja Organizacije za lezbejska ljudska prava – Labris, Dragoslava Barzut. Ni ovaj slučaj policija nije rešila.

Početkom septembra kod Sava centra napadnut je urednik gej magazina „Optimist“ Predrag Azdejković. Dvojica momaka su mu, dok su napuštali gradski prevoz, pretili da „peder gradom neće šetati“ i šutnuli ga u stomak. Policija još nije pronašla napadače, iako u novim autobusima postoje kamere.

Bobanu Stojanoviću, gej aktivisti iz Parade ponosa Beograd, je dva puta napadnut stan – 2013. i 2014. U oba slučaja policija nije našla napadače.

Umesto hapšenja napadača, policijska pratnja

Zbog toga što policija ne može da uhapsi huligane koji joj prete, novinarka Insajdera Brankica Stanković već godinama ima policijsku pratnju, a odnedavno i Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije. Njoj je tek nakon reagovanja javnosti zbog brojnih pretnji smrću, verbalnih uvreda na društvenim mrežama i pretnji njenoj deci, dodeljena policijska zaštita.