Foto: N1

„Ne krive nas samo za Balkan, već i za uplitanje u Meksiko, a ja verujem i još ponegde“, ironično je odgovorio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na pitanje DV da prokomentariše američke optužbe oko ruske uloge u jugoistočnoj Evropi.

Ali Amerikanci ruski angažman na Balkanu posmatraju u drugom kontekstu, posebno kad je reč o geostrategiji. Zato sve češće Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu doživljavaju kao neprihvatljivo vojno prisustvo nadomak osetljivih granica NATO.

Ta zabrinutost kulminirala je sredinom prošle, 2017. godine, kada je pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji, zadužen i za Zapadni Balkan, u Kongresu izjavio da Sjedinjene Države nisu toliko zabrinute šta ruska baza nadomak Kosova predstavlja danas, ali jesu „šta bi ona mogla da postane“ sutra, ako Rusija dobije ono što traži od Srbije – neku vrstu specijalnog, zaštićenog statusa, uključujući i diplomatski imunitet za svoj personal u Nišu.

Ministar spoljnih poslova Rusije prokomentarisao je rad baze u Nišu. On je podsetio da je taj centar obezbedio pomoć mnogim zemljama, „ne samo u Srbiji, već i Crnoj Gori i, čak još i više, prema zapadu“.

„Mislim da tamo radi osam Rusa i deset Srba. Oni vrše monitoring stanja kada je reč o iznenadnim situacijama i kad su u pitanju katastrofe ili prirodne nepogode. Pomažu da se to ublaži, gase požare i šalju tamo specijalnu avijaciju“, izjavio je Lavrov.

I pored toga, američki ambasador u Beogradu javno je zatražio od rukovodstva Srbije da ne potpišu nikakav ugovor o imunitetu osoblju tog centra.Tražio je to javno, jer je, navodno, taj centar špijunsko gnezdo.

U tom kontekstu, Lavrov je primetio da se, kada državljani drugih zemalja-članica NATO obavljajući zajedničke vežbe u Srbiji traže takvu zaštitu i imunitet, „to uopšte ne dovodi u pitanje.“

Sa druge strane, Danijel Server, profesor na vašingtonskoj Visokoj školi za spoljnu politiku „Džon Hopkins“ i dobar poznavalac prilika na Balkanu, ocenjuje za DV da ruski Centar na samoj granici NATO (Bugarska) nije beznačajan, bez obzira na to što Srbija izjasnila za evropsku budućnost.

U Vašingtonu se često mogu čuti prigovori kako Rusi „nemaju dobre namere“ kada je reč o evropskom putu država Zapadnog Balkana i da nastoje da poremete taj sveprisutni EU-trend.

Komentarišući naoružavanje Srbije ruskim avionima tipa Mig-29, Server ukazuje da američku zabrinutost „pre svega izaziva humanitarni centar“. Ruski Migovi poklonjeni vojsci Srbije su, kaže, manje važni, i to ne samo zato što su „zastareli i neupotrebljivi“, navodi taj akademik i bivši američki diplomata.

„Pravo pitanje tiče se političkog i bezbednosnog saveza, a ne nekoliko komada (vojne) opreme“, kaže Server i naglašava da „članice Evropske unije ne ugošćuju ruske baze, a ova u Nišu sasvim sigurno ima dvojnu upotrebu (vojnu i civilnu).“

„Voleo bih da živimo u svetu gde to ne bi bio problem, ali s Putinom na vlasti i s Rusijom koja izaziva Evropu u više različitih arena – to je veliki problem“, rekao je Server za DV.

Obrazlažući dalje ulogu Rusije na Balkanu, ministar Lavrov ocenjuje da se Rusija „okrivljuje svuda“, a što se Srbije tiče, „ona (Srbija) se okrivljuje za sve što se dešava na Balkanu“.

Ali pitanje Centra u Nišu, insistira Server, neće tako lako biti skinuto s dnevnog reda u Vašingtonu. Američki profesor smatra da to Srbiju može čak i da „diskvalifikuje iz članstva za EU“.

Danijel Server takođe podseća i da nedavni zahtev Kongresa upućen Pentagonu da u roku od 180 dana dostavi izveštaj koliko svaka zemlja Zapadnog Balkana poseduje ruskog oružja i vojne opreme, nije samo stvar američkog budžetskog planiranja za narednu godinu. „To nije rutinski zahtev“, tvrdi Server. „To se bazira na ruskom ponašanju u regionu i sklonosti nekih balkanskih političara“, piše DV.