"Glavni posao novinara danas je da proverava" 1Foto: S. K.

Učesnici su se složili u oceni da je, u izboru između kredibliteta i brzine, uvek bolje birati ovo prvo, a kako je istakla novinarka televizije N1 Emina Kovačević, pritisak brzine posebno je osetan prilikom izveštavanja na televiziji.

„Kada pratite događaje uživo imate veliki stres jer kada ste na terenu i saznate nešto vi imate dilemu da li to da objavljujete odmah ili da proveravate, ali mislim da publika mnogo lakše oprašta ako na nešto čekaju pola sata duže nego ako objavimo informaciju koju posle pola sata ispravljamo“, kazala je Kovačević.

Bivši urednik portala Bi-Bi-Si Njuz Stiven Herman dodao je da je „uvek bolje da novinari budu tačni nego prvi“.

„Mislim da smo svi mi koji radimo u takvim okolnostima u kojima se svaki sekund broji razvili neki poseban jezik kojim možemo da objasnimo publici da još ne znamo sve podatke, da tu ima neka neizvesnost“, istakao je Herman.

Novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević podsetila je na pojam „građansko novinarstvo“ koji se, kako je rekla, pojavio upravo u vreme pojave društvenih mreža, naročito Tvitera, te na tada aktuelnu debatu da li je sudbina novinarstva u rukama građana.

„Mi to danas nemamo, čak i ne koristimo izraz ‘građanski novinari’ nego ‘građanski izveštači’ i uspeli smo, zahvaljujući povratku na proveru informacija i bazične novinarske standarde, da napravimo razliku između građanskog izveštavanja i profesionalnog novinarstva“, rekla je Gligorijević.

Urednica portala Južne vesti Gordana Bjeletić, koja je moderirala tribinu, uzvratila je da su građani, iz njihovog ugla, vrlo pouzdan izvor informacija.

„Ne znam da li je bio ijedan slučaj da nešto što su prijavili nije bilo tačno, a  s druge strane neki drugi izvori koji su bili pouzdani ili bi to trebalo da budu jer su zvanični, više nisu“, kazala je ona.

Polemika se vodila i o novinarskom terminu „ekskluziva“, o tome da li se od njene važnosti odustalo zbog konteksta koji ima u tabloidnom izveštavanju.

Urednik istraživačkog portala KRIK Stevan Dojčinović smatra da je „ekskluziva“ izvikana reč, ali i da nije do kraja jasno šta ona podrazumeva.

„Po mom mišljenju, da bi nešto bilo ekskluziva do toga se mora doći ne samo brzinom, već i novinarskim radom, što može biti nešto do čega ste samo vi došli, neki dokument koji nije bio javno dostupan“, istakao je on.

Herman je mišljenja da ekskluziva sama po sebi nije loša stvar, ali da bi bilo ispravno govoriti o etičkim granicama tog pojma, šta se sme objaviti a šta ne.

„Tu su važne tri stvari. Prva stvar je da li za to postoji javni interes, ne šta zanima publiku nego šta je u njenom interesu da zna. Druga stvar je sloboda izražavanja kao osnovni princip novinarstva, a treća tačka je odgovornost prema publici i onima koji su u te priče na neki način upleteni te ih mi možemo ugroziti“, kazao je Herman.

Dojčinović i jedan od autora portala Njuz.net Marko Dražić ocenili su da je publika na Tviteru „opasna“ i zahtevna.

„Tviter i nama dosta otežava posao jer se dešavalo više puta da imamo neki tekst i onda se javi čitalac koji kaže da smo mu mi ukrali ideju i pošalje svoj tvit od pre šest meseci gde je napisao nešto slično“, naveo je Dražić.

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.