Foto: Beta/Miloš Miškov

Gojković je to rekla na otvaranju koferencije „Razvoj rodne ravnopravnosti kroz regionalnu saradnju – iskustva nordijskih zemalja“ koja je organizovana u Beogradu povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.

„U Skupštini Srbije trenutno je 94 žena koje su poslanice, a mnoge od njih su na čelu važnih odbora, komiteta i parlamentarnih delegacija. Kada sam počela da se bavim politikom u tadašnjoj Saveznoj skupštini Jugoslavije bila sam jedna od retkih žena“, rekla je Gojković.

Prema njenim rečima, 2000. godine u Skupštini je bilo 12,4 odsto žena, 2007. godine 21,2 odsto, a kako je rekla, taj broj se povećao zahvaljujući dobrim zakonskim okvirima po kojima je uslov da na izbornoj listi bude 30 odsto žena.

„U planu je donošenje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji će uskoro pojaviti u agendi Skupštine Srbije. Njime se podiže lestvica više za političke stranke, jer se predviđa učešće žena na izbornim listama od najmanje 40 odsto“, kazala je Gojković.

Ona je rekla da Srbija nema problem što se tiče zarada u javnom sektoru, jer žene zarađuju isto kao muškarci, ali da je potrebno izjednačiti zarade u privatnom sektoru.

Gojković je napomenula da je neophodan rad na ekonomskom osnaživanju žena koje žive u seoskim područjima.

„Samo 12 odsto žena na selu su vlasnice kuća u kojima žive, a 16 odsto ima svojinu nad zemljom na kojoj rade“, rekla je Gojković.

Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin kazao je da je primetio da su žene u Srbiji na važnim državnim pozicijama i dodao da je to inspiracija za nordijske zemlje.

Šef misije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je pažnja EU usmerena na rodnoj ravnopravnosti, ali da je plaćenost žena i dalje manja u odnosu na muškarce.

Prema njegovim rečima u zemljama članicama EU žene čine 20 odsto poslanika u parlamentima, a 15 odsto u vladama.

Ministar za ljudska i manjinska prava Crne Gore Mehmed Zdenka kazao je da je u toj zemlji došlo do promene, jer ono što je „nekada bilo normalno danas prepoznaju kao diskriminaciju“.

„Sazreli smo psihološki da prepoznajemo nasilje nad ženama i da ga prijavljujemo. Ima i drugih načina kako se čojstvo može pokazati, ali to nikako nije nad slabijim i nad ženama“, rekao je Zdenka.

Međunarodni dan ljudskih prava ustanovljen je 1950. godine, a 10. decembra 1948. potpisana je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima u kojoj je istaknuto da ta prava ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

Deklaracijom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka – od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.