Gondola - najvredniji projekat u istoriji opštine Čajetina 1Foto: Nenad Kovacevic

Zaslugom lokalne samouprave i njenog odlučnog rukovodstva, koje je odolelo svim preprekama i iskušenjima u tom poduhvatu, ostvaruje se jedinstvena investicija u turizmu Srbije. Uzdanica budućeg turističkog razvoja opštine Čajetina i najposećenije srpske planine Zlatibora.

Kad ova najduža panoramska žičara na svetu uskoro bude prevozila hiljade turista od centra planine do vrha Tornika, vidljiva i jasnija svima biće vrednost ovog velikog dela i vizije kojom je stvorena. Već je pri samoj najavi izgradnje gondole poraslo interesovanje za investiranjem u dodatne sadržaje i kapacitete na Zlatiboru. U startu je bilo jasno da se radi o izuzetnom projektu koji je dobro osmišljen i planiran.

Ideja opštine Čajetina o izgradnji gondole imala je za cilj razvoj, unapređenje turističkog sadržaja Zlatibora, nameru da svojom jedinstvenošću osigura konkurentnost na tržištu turizma.

Postavljanjem i osveštavanjem kamena temeljca na Zlatiboru 2015. ozvaničena je gradnja gondole. Trasom dugom devet kilometara ona će povezati turističko naselje Zlatibora i najviši vrh ove planine Tornik, uz jednu međustanicu na pola trase.

Gondola će nositi 55 putničkih kabina sa po 10 mesta.

Kapacitet gondole je projektovan na 600 osoba na sat, uz mogućnost povećanja na hiljadu putnika, a putovanje bi trajalo oko 25 minuta (maksimalna brzina šest m/s). Za gondolu su izgrađene tri stanice: početna stanica Zlatibor – naselje Vilidž, međustanica Ribnica, neposredno pre Ribničkog jezera i krajnja stanica na vrhu Tornika.

POMA svetski lider u prevozu žičarama

Međunarodnim tenderom renomiranoj francuskoj firmi Pomagalski (POMA), kao najpovoljnijem ponuđaču, poverena je nabavka opreme za izgradnju najvrednijeg projekta opštine Čajetina.

Sa proizvođačima opreme potpisan je ugovor u Parizu 2013.

Pored nabavke opreme, garancija, isporuke, firma POMA ostaje u obavezi da isprati celokupnu izgradnju u građevinskim, mašinskim i elektro-radovima, kako bi na kraju pustila u funkciju kompletnu instalaciju.

Ova francuska kompanija već je 80 godina svetski lider u prevozu robe i ljudi žičarama, a u njenim podružnicama na pet kontinenata zaposleno je oko 900 inženjera i montera.

Za osam decenija POMA je izgradila više od 8.000 instalacija u oko 80 zemalja.

Nedavno je u Santo Domingu pušten u rad prvi gradski gondolski lift na Karibima, čime je POMA potvrdila lidersku poziciju u gradskom saobraćaju u Latinskoj Americi. Potpisan je i ugovor za izgradnju žičare u Japanu, a inženjeri koji rade na Zlatiboru prethodno su završili posao u Rusiji.

Ove godine POMA je na Evropskoj izložbi mobilnosti u Parizu predstavila važnost prevoza posredstvom sajli, kao rešenje za urbanu mobilnost i javni transport koji je u skladu sa ekološkim standardima, jer žičare ne zagađuju okolinu.

Projektna dokumentacija zlatiborske gondole je u potpunosti prilagođena ovoj vrsti opreme, a sve u skladu sa specifikacijama proizvođača osnovne opreme za gondolu POMA iz Francuske.

Po raspisivanju tendera za izvođača radova, ugovor za izgradnju žičare je potpisao kao izvođač konzorcijum MPP Jedinstvo Sevojno, Elkoms Beograd, Amiga Kraljevo i Hidromontaža Beograd.

Nosilac konzorcijuma je preduzeće MPP Jedinstvo Sevojno. Reč je o firmama koje imaju značajno iskustvo u izradi sličnih i srodnih sistema u okviru drugih skijališta.

Gold gondola je projektovana kao jednoužna, viseća, razdvojiva žičara, sa kružnim, jednosmernim tokom i sa zatvorenim kabinama za 10 osoba. Dužina žičare je 8,95 kilometara u jednom pravcu, uz visinsku razliku između početne i krajnje stanice od 531 metar.

Prečnik čeličnog užeta je 50 milimetara. Gondola Zlatibor – Tornik predstavlja postrojenje sastavljeno od više komponenti konstruisanih, proizvedenih, montiranih i stavljenih u upotrebu sa ciljem bezbednog prevoza putnika. Postrojenje se sastoji od infrastrukture žičare, podsistema žičare i bezbednosnih komponenti.

Izgradnja u pet faza

Lokacijskim uslovima definisana je izgradnja gondole kroz pet faza: Početna stanica (1); 19 nosećih stubova do međustanice kod Ribničkog jezera (2); Međustanica (3); 17 nosećih stubova do vrha Tornika (4) i Završna stanica (5).

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je u julu 2017. građevinsku dozvolu opštini Čajetina za prvu fazu izgradnje žičare, na završnoj stanici na vrhu Tornika, čime su se stekli uslovi za zvaničan početak radova.

Odmah po dobijanju potrebnih saglasnosti za otpočinjanje radova započeto je geodetsko obeležavanje i provera stanja na terenu, izrada pristupnih puteva za lokacije za koje je to neophodno, kao i radovi na postavljanju glavnog napojnog voda za snabdevanje električnom energijom.

Priključivanje gondole na distributivni sistem električne energije započelo je na trafostanici na Zlatiboru, nakon što je opština Čajetina izdala neophodne dozvole.

Desetokilovoltni elektroenergetski kabl položen je u dužini od 11.850 metara od trafostanice na Zlatiboru do međustanice na kojoj je smešten glavni napojni centar za zlatiborsku panoramsku gondolu.

Novi kablovod finansira opština Čajetina, a radove izvode beogradske firme Hidromontaža i Elkoms, po svim standardima Elektroprivrede Srbije.

Druga faza izgradnje se odnosi na izgradnju početne stanice u centru Zlatibora. Dozvola za ovu fazu dobijena je u februaru 2018. Objekat stanice izgrađen je i opremljen u potpunosti.

Pred puštanje u rad neophodno je izvršiti uređenje prilaza i prostora za prihvat putnika. Na lokaciji početne stanice biće izgrađena upravna zgrada preduzeća sa svim pratećim sadržajima neophodnim za ugodan boravak naših putnika.

Izgradnjom 19 stubova od početne stanice u središtu turističkog centra do međustanice na Ribničkom jezeru realizuje se treća građevinska dozvola. Vrednost radova u ovoj fazi izgradnje je oko 45 miliona dinara.

Žičara ima ukupno 36 nosećih stubova.

Na deonici između polazne stanice (Zlatibor) do međustanice (jezero Ribnica) podignuto je 19 stubova, a od međustanice (jezero Ribnica) do povratne stanice (Tornik) još 17. Raspon između stubova i njihova visina variraju u zavisnosti od konfiguracije trase.

Većina rastojanja između njih nalazi se u intervalu od 160 do 450 metara. Maksimalno međustubno rastojanje iznosi 544 metra.

Visina stubova se kreće od 6,45 m do 30 m. Reč je o montaži opreme velikih gabarita i težina, na velikom broju lokacija.

Vrlo je značajno učešće rada na velikim visinama.

Korišćenjem specifične opreme i mehanizacije, kao i obučenih radnika koji već imaju iskustva na izvođenju sličnih pozicija, uticaj ovih rizika sveden je na minimum.

U svakom slučaju, pridržavanje mera zaštite i bezbednosti na radu je vrlo značajan segment realizacije ovog posla i na tome se posebno insistiralo.

Opština Čajetina dobila je od Ministarstva građevinarstva četvrtu dozvolu u aprilu 2019. Ova faza podrazumeva izgradnju 17 stubova od međustanice do vrha Tornika.

Po obezbeđenju mogućnosti prilaska pojedinim lokacijama, zbog šumskog rastinja u pojasu žičare, započeti su radovi na iskopu i izradi temelja stubova, ugradnja ankera za postavljanje stubova prilikom betoniranja.

Paralelno sa ovim radovima vršilo se ukrupnjavanje pojedinih delova isporučene opreme pre isporuke na samu lokaciju ugradnje, kako bi se vreme montaže na licu mesta svelo na minimum.

Pomenuti deo trase bio je najzahtevniji za montažu opreme i stubova, sa čim su se iskusni izvođači kvalitetno izborili i realizovali čitav posao bez problema.

Petu i poslednju građevinsku dozvolu opština Čajetina je dobila od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukturu u junu 2019. i to za radove na međustanici kod Ribničkog jezera.

Oni uključuju izgradnju garaže za smeštaj kabina, prostor za pristup gondoli, pristupne rampe i natkriveni plato. Predračunska vrednost ovih radova je procenjena na 250 miliona dinara.

Zlatibor postaje centar elitnog turizma

Na trasi dugoj devet kilometara zlatiborska Gold gondola prelazi preko Ribničkog jezera, gde je izgrađena međustanica, što olakšava posetu jezeru, naročito ribolovcima i turistima u letnjem periodu.

Prilikom vožnje gondolom uživaće u pogledu na Ribničko jezero, u njegovoj prirodnoj lepoti i okruženju.

U skladu sa razvojnim planovima opštine Čajetina predviđeno je da se ovaj planinski biser iskoristi u turističke svrhe, nakon završetka sistema za vodosnadbevanje Sušičko vrelo.

Radovi na novom vodosistemu su započeti i očekuje se da će u narednoj godini biti realizovani.

Izgradnjom ovog kompleksa Zlatibor će postati centar elitnog turizma u Srbiji i na turističkim mapama sveta stajaće rame uz rame sa drugim evropskim i svetskim turističkim centrima.

Osnovni ekonomski cilj je modernizacija i tehnološko unapređenje postojeće turističke ponude Zlatibora, bolje iskorišćenje potencijala planine sa ciljem rasta poslovne konkurentnosti, povećanja broja posetilaca, obima turističkih usluga i otvaranja novih radnih mesta na duži period.

Pozitivni društveno-ekonomski efekti ispoljiće se u angažovanju hotelskog i privatnog sektora u pružanju usluga smeštaja i boravka na Zlatiboru, kao i u daljem infrastrukturnom opremanju okolnih naselja i podsticanju razvoja.

Danas Zlatibor ima ugled jednog od najvećih centara koji brojem turista i njihovih noćenja (više od 300.000 posetilaca i 1.300.000 noćenja) dostiže i prestiže mnoga planinska, banjska i primorska turistička mesta.

To je konkurentna destinacija na međunarodnom turističkom tržištu, sa razvijenom infrastrukturom, odličnim smeštajnim kapacitetima, kvalitetnim kadrovima i iznad svega prirodnim lepotama. Sadržaji se stalno obogaćuju.

Žičara sa gondolom uklopiće se u turističku ponudu Zlatibora tokom cele godine, jer je planirano da prevozi grupe turista po više osnova: Turiste skijaše tokom zimskog perioda (korisnici ski-pasa); Turiste koji će dolaziti s ciljem panoramskog razgledanja Zlatibora tokom cele godine; Turiste koji su zainteresovani za posetu Ribničkom jezeru u letnjim mesecima; Turiste izletnike iz okolnih gradova; Građane koje imaju vikendice i apartmane na Zlatiboru; Organizovane grupe turista i đačke ekskurzije i Lokalno stanovništvo kao korisnike redovnog prevoza.

Studiju opravdanosti izgradnje Gold gondole Zlatibor, koju je izradilo Preduzeće za projektovanje, inženjering i konsalting Elkoms, pozitivno je ocenila i usvojila državna revizija, nadležni organi i institucije.

Izuzetan značaj gondole za celu regiju

Gold gondola Zlatibor je najznačajniji projekat u oblasti turizma u zapadnoj Srbiji, a verovatno i u celoj državi. Imajući u vidu da opština Čajetina učestvuje sa više od 50 procenata u turističkom prometu regije Zapadna Srbija, izgradnja gondole ima izuzetan značaj za ceo naš kraj.

Turisti koji dolaze na Zlatibor posećuju i ostale destinacije u regiji, koja nudi veliki broj raznovrsnih izleta, pa povećanje broja turista na Zlatiboru ima za posledicu i razvoj turizma u okolnim opštinama.

Na trasi gondole biće izgrađeni smeštajni i ugostiteljski kapaciteti koji će doprineti povećanju turističkog prometa.

Bez investicija u infrastrukturu nema razvoja turizma.

Zlatibor, kao zrela turistička destinacija, treba da bude lider kada su u pitanju investicije u infrastrukturu i turističku infrastrukturu, a pravi primer za to je izgradnja gondole, kao i mnoge druge investicije koje su doprinele da Zlatibor bude to što je danas – najposećenija planina u Srbiji.

Uporedo sa završnicom gradnje Gold gondole razmišlja se i o marketingu, o načinima kako da najduža panoramska gondola na svetu bude prikazana u punom sjaju.

Tu je i niz novih poslova i aktivnosti koje će se obavljati uz prevoz putnika. Analizira se tržište, osmišljavaju ponude za goste, hotele, agencije…

U planu je i uređenje okoline. Završeno je idejno rešenje za glavnu zgradu uz početnu stanicu gondole, gde će biti sedište preduzeća i svi sadržaji poput biletarnice, garaža, prostora za ski-opremu. Biće to najlepše ogledalo Zlatibora.

Gondola će koristiti električnu energiju, a razmatra se i mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije, jer je ovakav vid prevoza sam po sebi ekološki i najbolje je da takav bude u potpunosti. U toku su izrade studija za korišćenje sunčeve energije i energije vetra. U narednih 10 godina investicija će sebe isplatiti, a cilj je da taj novac indirektno podigne ceo naš kraj, kroz nova ulaganja u svim segmentima. Korist će biti vidljiva u lokalnom, ali i u republičkom budžetu.

Gondola je moderna, poput onih u razvijenim evropskim državama. Njenom izgradnjom višestruko će se povećati broj posetilaca ovom skijaškom centru, prepunom sadržaja i zanimljivosti, kako tokom zimskih tako i letnjih meseci. Skijališta Srbije proširila su kapacitet postojećih staza na Torniku – sa sadašnjih osam kilometara uređenih staza i tri žičare u pogonu, za još 3-4 kilometra novih, a dnevni kapacitet skijališta je udvostručen.

Javni uvid u Studiju o proceni uticaja projekta izgradnje gondole-žičare na životnu sredinu završen je u julu 2017. u prostorijama opštine Čajetina.

Studiju je uradilo i prezentovalo Preduzeće za inženjering i konsalting Aurora Grin, pred predstavnicima državnih organa i organizacija, Ministarstva za zaštitu životne sredine i drugih zainteresovanih strana. Ovim dokumentom ustanovljeno je da nisu primećeni tehnički ili tehnološki nedostaci stručnih znanja značajnih za budući nesmetan i siguran rad žičare sa gondolom.

U izradi urbanističke i tehničke dokumentacije, kao i ove studije, primenjeni su svi relevantni standardi, tehnički i drugi propisi, na šta predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine nisu imali nikakve primedbe, osim pohvale za sveobuhvatnu i detaljnu izradu studije.

Profesionalnom i iscrpnom prezentacijom Studije preduzeće Aurora Grin dokazalo je da ne samo da ne postoje štetni uticaji izgradnje gondole, već će sama instalacija imati pozitivan uticaj na životnu sredinu, usled smanjenja broja vozila koja se kreću ka Torniku.

Jeremić: Saradnja Avantura parka i gondole

Gondola predstavlja veliki doprinos turističkoj ponudi Zlatibora i regionalnom turizmu. Ona je i na odličnoj lokaciji, jer povezuje centar Zlatibora i vrh Tornika, a koristiće se tokom letnje i zimske sezone – kaže Nikola Jeremić, direktor Avantura parka na Zlatiboru.

„Biće više komunikacije i saradnje između Avantura parka i gondole posebno u zimskom periodu, jer u okviru našeg Avantura parka imamo tri manje ski-staze i organizujemo školu skijanja u kojoj radi tridesetak instruktura. Nakon osnovne obuke, polaznici ski-škole mogu da koriste gondolu kako bi se njome prevezli do Ski-centra Tornik i uživali u skijanju“, dodaje Jeremić.

Đoković: Pariranje inostranim ski-centrima

Većina spasilaca Gorske službe spasavanja, osim naših planina, veoma dobro poznaje i skijališta u inostranstvu. Ovom gondolom Zlatibor će po atraktivnosti moći da parira inostranim ski-centrima. Naši spasioci, tokom ski-sezone, već dežuraju na Zlatiboru i sigurni smo da će gondola biti još jedan razlog više za dolazak turista. Spasioci Gorske službe spasavanja obučeni su za evakuacije i spasavanje i u urbanim i u nepristupačnim terenima – kaže Jelena Đoković, spasilac Gorske službe spasavanja Srbije.

Jevremović: Oduševljeni skijaši iz zemlje i inostranstva

Gondola je važna ne samo za skijaše iz Srbije, nego iz celog regiona, pa i Evrope iz koje je sve više skijaša dolazi na Zlatibor. To je i projekat koji zaokružuje turističku ponudu Zlatibora i u letnjim i zimskim sadržajima – objašnjava Goran Jevremović, predsednik Skijaškog saveza Srbije i ugledni čajetinski privrednik. Ona će biti, kaže, prava atrakcija turistima koji će moći da uživaju u prelepim predelima Tornika i Ribničkog jezera, a skijašima će značajno olakšati dolazak na Ski-centar Tornik i biće manje gužve u jeku skijaške sezone. „Od kad je gondola puštena u probni rad, pozivaju me ljudi iz bivših jugoslovenskih država, pa i skijaši iz Austrije koji dolaze kod nas na takmičenja i svi su oduševljeni time što se taj projekat uspešno okončao. Jedva čekaju da dođu na takmičenja, ali i da turistički posete najdužu gondolu na svetu“, kazao je Jevremović.

Radišić: Gondola dostupna osobama sa invaliditetom

Korišćenje zlatiborske gondole je omogućeno i osobama sa invaliditetom, što je Aleksandar Radišić, predsednik Udruženja građana Inkluzija osoba sa invaliditetom Čajetina, istakao kao dobar primer i drugima koji osmišljavaju slične projekte i sadržaje. „Zlatibor, kao turističko mesto prve kategorije, zaslužuje da ima gondolu, koja će privući još više i domaćih i inostranih gostiju. Za osobe sa invaliditetom je veoma značajno to što će od centra Zlatibora do samog vrha Tornika moći da se prevezu gondolom. Neće morati kolima da odlaze do ski-centra, a gondola će im omogućiti da na novi način upoznaju prirodne lepote Zlatibora i da u njima uživaju“, kaže sagovorenikDanasa, koji je inače i uspešan srpski parasportista. „Gondola je veliki i značajan projekat za Zlatibor i verujem da će se i drugi ugledati na taj projekat i da će takve i slične sadržaje prilagoditi osobama sa invaliditetom“, kaže Radišić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.