Protest Studentski edikt u Nišu 1. marta 2025: Foto FoNet Sofija VukajlovićModel saradnje zborova građana i studenata u Nišu, koji je predložio zbor opštine Palilula, kao početni dokument podložan promenama, nije dobio podršku zborova opština Medijana i Pantelej, potvrđeno je Danasu.
„Ovaj dokument nije konačno rešenje, već je otvoren za dalje unapređenje kroz dijalog između studenata i zborova i podložan je naknadnim izmenama u skladu sa rezultatima tih rasprava“, navodi se u Modelu saradnje studenata i Zborova u Nišu, koji je inicirao i usvojio zbor Palilule.
Model načelno predviđa prava i obaveze zborova pre i posle očekivanih lokalnih izbora, kao i njihovu reorganizaciju jer je, kako se ocenjuje, došlo do „značajnog pada interesovanja i mobilizacije građana, izraženih organizacionih slabosti i nejasnog definisanja uloge i pravca delovanja zborova“.
U Nišu, inače, ne postoji krovni dokument o saradnji zborova i studenata, koji propisuje konkretna pravila, a usvojen od onih na koje se odnosi.
Pre više od godinu dana osnovano je pet zborova, a zborovi u Medijani, Paliluli i Panteleju su najaktivniji, mada je, po informacijama koje se čuju u njihovim redovima, evidentno da i oni imaju sve manje aktivnih članova. Takav problem je za sada najmanje izražen u Medijani.
Medijana ne usvaja Model „takav kakav jeste“ i „predložiće izmene“, Pantelej „ne raspravlja“
Zbor u opštini Pantelej je prošlog vikenda doneo odluku da „ne raspravlja“ o Modelu saradnje zborova građana sa studentima, a kao razlog u zapisniku je navedena „novonastala situacija“, bez preciziranja šta to znači.
Kao tačka dnevnog reda navedeno je i da je „konstatovana niska posećenost zboru i razmatrane različite opcije za aktivaciju šireg kruga ljudi u narednom predizbornom periodu“.
Prema izvorima Danasa, ovom zboru je prisustvovalo četvoro građana.
I Zbor Medijane je, takođe prošlog meseca, razmatrao Model i uslovno odlučio da ga ne prihvati.
„Jednoglasno je odlučeno da se dokument ne usvaja takav kakav jeste sada. Potrebno je da nam zbor Palilula objasni svrhu dokumenta, predložićemo neke izmene“, navedeno je u zapisniku sa tog zbora.
U njemu je još navedeno da su se prisutni većinski složili da je „sadržaj dokumenta više za Pravilnik rada zbora, a ne za saradnju studenata i zborova“, kao i da im dokument o saradnji sa studentima i nije potreban jer je još na prvom zboru „izglasana apsolutna podrška i saradnja sa studentima“.
U zborovima sve manje aktivnih građana, potrebna reorganizacija i osveženje
U početnom Modelu se između ostalog navodi da je njegova namera da konkretnije definiše „na koji način zborovi mogu pomoći studentima u pokretanju promena i na lokalnom nivou, a da pritom ne izgube svoju dugoročnu građansku svrhu i smisao postojanja“.
U tom cilju neophodna je reorganizacija zborova koji, kako se samokritično ocenjuje, u sve većoj meri funkcionišu sa ograničenim kapacitetima i uz učešće manjeg broja aktivnih građana.
„Reorganizacija zborova trebalo bi da omogući i uključivanje novih ljudi koji do sada nisu našli svoje mesto u postojećim strukturama, a koji žele da doprinesu svojim znanjem, iskustvom i idejama u novim okolnostima. Na taj način bi se postojećim aktivistima omogučilo neophodno organizaciono osveženje, podela odgovornosti i unošenje nove energije u dalji rad zborova“, navedeno je.
Prema navodima u ovom dokumentu, funcionisanje zborova „u velikoj meri održava nekolicina ljudi koji su u procesu angažovani već duže vreme“.
„Zbog uloženog truda i vremena, prirodno je da kod dela tih ljudi postoji otpor prema povlačenju ili preispitivanju dosadašnjeg modela, iako je vidljivo da postojeća struktura ne daje očekivane rezultate. Ovakvo stanje delom je posledica prirodnog zamora nakon dugog perioda intenzivnog angažmana, ali i činjenice da se politički i društveni kontekst u međuvremenu promenio“, rečeno je u Modelu.
U njemu je još rečeno da se rad zborova u velikoj meri oslanja na mali broj dugoročno angažovanih pojedinaca, dok deo građana koji podržava studentski pokret ili deli iste vrednosti do sada nije pronašao jasan način da se uključi.
„U Nišu postoji značajan broj ljudi sa iskustvom u građanskom aktivizmu, radu u civilnom sektoru i učešću u političkim procesima, koji bi mogli doprineti jačanju zborova, ali „taj potencijal do sada nije u potpunosti iskorišćen“, konstatovano je.
Kao razlozi za to se između ostalog navode nedovoljno jasno definisana uloga zborova u širem pokretu i njihova organizaciona ograničenja.
„U tom smislu, jasnija saradnja sa studentskim pokretom i definisanje konkretne uloge zborova u narednoj fazi delovanja može predstavljati važan korak ka široj mobilizaciji građana“, naglašeno je.
U Modelu se iznosi i kritika opozicije u Nišu, uz ocenu da lokalna politička scena pokazuje „nedostatak autentične i kredibilne opozicione alternative“.
Koje su obaveze „zboraša“ koji bi se eventualno našli na studentskoj listi
Prema autorima Modela, pre lokalnih izbora u Nišu neophodna je unutrašnja reorganizacija „postojeće strukture zborova“, koja bi trebalo da podrazumeva formiranje mesnih, opštinskih, kao i „Zbora zborova“ na nivou Grada.
„Ovakva reorganizacija je moguća tek nakon dobijanja ’zelenog svetla’ od studenata“, naglašeno je.
Nakon izbora prvi i suštinski korak trebalo bi da bude pokretanje izmena postojećih pravilnika i procedura u pet niških opština, kako bi se omogućilo „održavanje zborova građana u njihovom prirodnom, neposrednom obliku“. Prema postojećoj lokalnoj regulativi, zborovi mogu biti sazvani isključivo od strane organa gradske opštine ili uz prikupljanje velikog broja potpisa građana.
Početni Model je, takođe, predvideo da članovi zborova mogu biti na studentskoj izbornoj listi, ukoliko to žele i ukoliko dobiju podršku, ali da takvo učešće „ne bi bilo u ime zbora kao političkog subjekta, već kao lični angažman pojedinaca koji dele iste vrednosti i ciljeve“.
U tom smislu, oni bi imali „moralnu obavezu da redovno konsultuju zborove, iznose ključna pitanja na javnu raspravu i budu otvoreni za preispitivanje sopstvenih odluka u skladu sa stavovima zajednice“, kao i obavezu da zborovima periodično podnose izveštaje o radu, učestvuju na njima i budu otvoreni za pitanja i inicijative građana.
Studenti su politički subjekt, zborovi nisu
Model je naveo da studenti predstavljaju snažan pokretač društvenih promena i nosioce političkog legitimiteta, koji treba da imaju političko vođstvo u formiranju eventualne lokalne izborne liste na nivou Grada i opština, a da su zborovi aktivna građanska infrastruktura koja između ostalog ima važnu ulogu u povezivanju studentskog pokreta sa širom lokalnom zajednicom.
„Postojanje organizovane i široko rasprostranjene mreže građana na lokalnom nivou može biti jedan od ključnih preduslova i za uspešnu mobilizaciju i zaštitu izborne volje građana“, ocenjeno je.
Ipak, jasno je naglašeno da zborovi predstavljaju autentičnu mrežu građanskog organizovanja, neposredne demokratije, javne rasprave i kontrole rada vlasti, te da su jasno razdvojeni od političke liste.
Oni ne treba da postanu produžena ruka (bilo koje vlasti) vlasti, već da ostanu „autonoman mehanizam građanskog nadzora“.
„Iako postoji saradnja i zajednički cilj u određenoj fazi, zbor kao telo ne postaje politički subjekt. Politička lista ima svoju odgovornost i nastup, dok zbor zadržava karakter otvorenog građanskog foruma. Ovo razdvajanje je ključno za očuvanje kredibiliteta i mogućnost da zbor, nakon izbora, nastavi da funkcioniše kao prostor okupljanja građana različitih uverenja“, rečeno je u Modelu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
