Hitler naredio da se potopi nemački brod „Admiral graf fon Špe“

Hitler je naredio da se bojni brod “Admiral graf fon Špe” potopi kako ne bi predstavljao pretnju za Ameriku, prenosi list Pravda. Prema prvim informacijama, poginuli su komadant broda i svi oficiri, međutim spekulisalo se da ih je spasao jedan argentinski brod.

Oficiri su samostalno izazvali eksploziju po naredbi. Potapanjem ovog broda otklonjeno je strahovanje u američkim diplomatskim krugovima da bi moglo da dođe do nove pomorske bitke u zoni bezbednosti koja je određena američkom konferencijom. U britanskim diplomatskim krugovima podsećaju da Nemci više vole da potope svoje brodove nego da ih daju u ruke neprijateljima.

Pošto se zapalilo i skladište benzina, olupina broda gorela je cela dva časa uz veliki oblak dima. Potopljen je na mestu gde je voda bila dubine devet metara tako da najviši delovi palube vire iz vode.

Nove informacije su kasnije pokazale da urugvajska vlada nije htela da produži boravak brodu u svojoj luci, te je on morao da isplovi na pučinu gde su ga čekali saveznički brodovi.

Pravda prenosi da su finske trupe zaustavile napredovanje Sovjeta. Između Suomisalmia i Salmijervia finske trupe odbile su osam napada nanoseći neprijatelju teške gubitke.

One su uništavale industrijska postrojenja, mostove, puteve, dok su se poslednji odredi spojili sa glavnim delom finske vojske. Redovna finska vojska ima oko 400 hiljada ljudi, a kada se tome dodaju dobrovoljni odredi ona dostiže broj od pola miliona. Od početka napada Sovjeta, finci su im zaplenili 176 tenkova. Predsednik Finske gospodin Kalio uputio je preko radija apel celom svetu.

Na zboru crnogorskih žena trežena su veća politička prava za njih, piše Pravda. U dvorani Cetinjskog narodnog pozorišta održan je prvi veliki zbor žena u cilju dobijanja političkih prava i potpunog izjednačavanja sa muškarcima.

Zboru je prethodio štampani poziv u kome su organizatorke pozvale sve svoje žene da traže građanska prava. Predsedavajuća Dara Milošević- Kovačević pročitala je rezoluciju upućenu Kraljevskoj vladi u kojoj se zahteva da prilikom donošenja novih zakona predvide sva prava.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

Već dva dana se vode teške bitke na finsko- norveškoj granici, prenosi list Vreme. Finske trupe se povlače, paleći sve za sobom. Mnogi finski vojnici iz jedinica koje su sovjetske trupe uništile prelaze norvešku granicu. Još uvek bukti borba južno od Kuoservije.

Sovjetske trupe zaposele su veći deo finske teritorije duž norveške granice. Ipak, pretrpele su velike gubitke u ljudstvu, ali nisu oslabljene što se tiče materijala. Oko 50 iznurenih finskih vojnika prešlo je norvešku granicu, a kažu da su imali okršaj u šumama. Tom prilikom sedamsto sovjetskih vojnika je na prepad opkoljeno i zarobljeno.

Engleska organizuje istočnu bazu za kontrolu krijumčarenja, prenosi Vreme. Još jedna baza ustanovljena je u Adenu, sa ciljem da ojača rad baza koje već postoje na Sredozemnom moru.

Vršiće se pregled brodova koji plove iz evrope noseći robu nemačkog porekla. Aden se nalazi na samom putu kojim plove brodovi koji dolaze tj. odlaze na istok. Tako će se sprečiti da brodovi izbegnu pregled. Na Sredozemnom moru već postoje baze na Malti, Gibraltaru i Haifi, dok se francuske baze nalaze u Marselju i Oranu.

Beogradski policajci prikupljali su dobrovoljne priloge za sirotinju, prenosi list Vreme. U Upravi grada Beograda do zaključenja broja, izbrojano je preko 400 hiljada dinara. Na beogradskim ulicama bilo je zanimljivih scena. Na raskrsnicama vozači su zaustavljali svoja vozila kako bi dali prilog za zbrinjavanje onih koji ne mogu pristojno da provedu praznike.

Mnoga preduzeća, firme, privatne kuće pružile su veliku pomoć. Uprava grada Beograda se zahvalila svima koji su su skromnim doprinosom omogućili da najsiromašniji građani ugodnije provedu nastupajuće praznike.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.