Režimsko izvesno rušenje predmeta „Senjak“

U vezi sa delom krivične prijave kojim mu se na teret stavlja krivično delo neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, tužilaštvo nastavlja preduzimanje dokaznih radnji, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, u toku istrage koja se vodi zbog izvršenja krivičnog dela Teško ubistvo na štetu A. N. 12. maja 2026. godine u restoranu „27“, tužilaštvo je iz prikupljenih dokaza, utvrdilo da nema dokaza koji ukazuju da je okrivljeni izvršio krivično delo Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog koje mu se krivičnom prijavom stavlja na teret, kao i da činjenični opis radnji koji je dat u krivičnoj prijavi u vezi ovog krivičnog dela ne odgovara činjenicama utvrđenim tokom postupka.

„Naime, na osnovu snimaka sa nadzornih kamera sa adrese prebivališta oštećenog A.N. i osumnjičenog Veselina M, kao i kamera lokala „Coffee Dream“, zatim na osnovu baznih stanica i veštačenja telefona pripadnika obezbeđenja osumnjičenog i baznih stanica osumnjičenog, kao i analize iskaza ispitanih svedoka, odbrane osumnjičenog i drugih dokaza, nesporno i nedvosmisleno se utvrđuje da on nije bio, niti je mogao biti na mestu događaja, odnosno u restoranu „27“, kada je, kako se osnovano sumnja došlo do izvršenja krivičnog dela teško ubistvo i drugih krivičnih dela, odnosno da osumnjičeni nije prikrivanjem tragova nastalih izvršenjem tih krivičnih dela pomogao drugim okrivljenima u ovom postupku da uklone tragove njihovog izvršenja“, ističe se u saopštenju.

Kako se napominje, u pogledu krivičnog dela neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca nastavlja se preduzimanje dokaznih radnji jer je tokom do sada preduzetih dokaznih radnji utvrđeno da postoje osnovi sumnje da je Veselin M. imao saznanja o događaju u noći, 12. maja 2026. godine, u restoranu „27“, odnosno da je imao saznanja da je izvršeno krivično delo, te je kao službeno lice propustio da prijavi navedeno krivično delo za koje je saznao u obavljanju svoje službene dužnosti.

Iz prikupljenih dokaza proizilaze osnovi sumnje da je Veselin M. u noći između 12. i 13. maja telefonom od strane vlasnika restorana osumnjičenog N. L. obavešten o događaju u restoranu u kojem su se u tom trenutku nalazili i drugi gosti, te da po saznanju za učinjena krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, ista nije prijavio nadležnim organima, a bio je dužan da to učini, navodi se u saopštenju VJT-a.

Advokat Borivoje Borović ovakav ishod vidi kao gotovo očekivan od strane Tužilaštva koje, kako kaže, na osnovu ispitanih svedoka, baznih stanica i video zapisa, potvrđuje da činjenično stanje koje je napisano u krivičnoj prijavi policije i dostavljeno tužilaštvu, sada više ne postoji.

– Kako nije obavljen uviđaj na licu mesta, kako nisu utvrđeni bilo kakvi drugi tragovi, a onda i kontaminirano lice mesta, mi uopšte ne možemo da znamo kako izgleda stvarno činjenično stanje. Sa druge strane, ta dva krivična dela koja mu se stavljaju na teret nisu obuhvatila sve ono što je moglo da uradi Tužilaštvo, a pošto su političari istrčali da objasne u javnosti kako se radi o prljavom policajcu i kako su svi odgovorni pred zakonom, delovalo je da se radi o ozbiljnom obračunu sa načelnikom policije.

Ali pošto on očigledno zna mnoge stvari vezane za rad političara i ministara, doneta je odluka da se postupi kao u slučaju Hrkalović i drugim slučajevima gde su političari uticali na istragu, kao u Jovanjici ili Konujuhu, uveren je Borović.

On dodaje da gde god je neko vezan za političku vlast, on dobija podršku od te vlasti i i kada njeni predstavnici direktno utiču na tok istrage, javno komentarišu odluke tužilaštva, usmeravaju istragu u određenom pravcu, čine ubedljivo krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja.

– Smatram da, ako je tačno ono što je pročitano u medijima, taj zahtev za vođenje istrage, gde je navedeno da je ubijeni namamljen i to da je sam okrivljeni Milić namamio osobu koja je kasnije ubijena, onda se može raditi samo o saizvršilaštvu u teškom ubistvu gde je zaprećena krivična sankcija od najmanje 10 godina. Ali, ne znam gde je to činjenično stanje sada nestalo. Da li je to tužilaštvo napisalo, nemamo adekvatne informacije. Postoje i druge radnje, druga krivična dela za koja je Milić mogao da bude optužen, na primer, ako nije pomogao učiniocu, ali mu obećao da neće krivično odgovarati, to može da bude radnja pomaganja i saizvršilaštva u teškom ubistvu. Dakle, to su vrlo suptilne pravne razlike u činjeničnim radnjama, koje Tužilaštvo, ako je već bilo opisalo u svom zahtevu, ne može tek tako da obriše. A ako je samo za sebe izdvojeno krivično delo neprijavljivanje, onda je to jedna smešna formulacija, da neko ko dobija telefonom obaveštenje da je izvršeno krivično delo, a pre toga učestvuje u tim pripremnim radnjama, onda nikako ne može da se radi o tom krivičnom delu. Ne mogu se radnje tako rasparčavati da bi se nekome pomoglo, pojašnjava sagovornik.

Tužilac Radovan Lazić napominje za Danas da je neobično da se povodom istog događaja krivična prijava odbacuje za jedno delo, dok se za drugo nastavlja postupak.

– U praksi se obično, kada se donosi odluka o odbacivanju krivične prijave, ona odnosi na sva krivična dela za koja se neko tereti. Jer tužilac nije vezan kvalifikacijom iz krivične prijave i može je menjati do kraja postupka, i ako je odbacuje, odbacuje je za sva krivična dela. Mi nemamo predstavu kakvim dokazima tužilac raspolaže, i šta su rekli svedoci niti kakvi su materijalni dokazi pronađeni. Međutim, neobično je i to što tužilac to obrazlaže na taj način, da nema dokaza da je Milić učestvovao u pomoći nakon izvršenja krivičnog dela. A Miliću se upravo stavljalo na teret to da je praktično on uništio te dokaze. Dakle, zbog nedostatka dokaza za koje se Miliću stavlja na teret da ih je uništio, odbacuje se prijava, i to gotovo na samom početku procesa. To je prilično iznenađujuće, smatra Lazić.

On dalje pojašnjava da, nakon što u startu hapsite načelnika policije, trećeg čoveka u MUP-u Srbije, i odmah mu se određuje pritvor, postupak se završava već posle desetak dana i to zbog nedostatka dokaza. A pritom, postupak ne završava za sva krivična dela.

– Bojim se da će takva odluka izazvati još veće nepoverenje u javno tužilaštvo od strane javnosti, zaključuje Lazić.

Borović: Očekujem slučaj „Hrkalović 2“

Borović zaključuje da je ovakva odluka, jasno pod političkim uticajem, zapravo pokazatelj da je pravosuđe u Srbiji „potpuno razvaljeno“.
– Jasno je da očekujem da sada bude ukinut i pritvor Miliću, dakle očekujem slučaj Hrkalović 2. U političkom smislu, ovo je već viđena pojava koja je uzela maha, Kako nemamo ni slobodno i nezavisno ni tužilaštvo ni pravosuđe, onda imamo vršljanje svakog ministra i svakog sitnog činovnika koji preko medija najavljuje pravac različitih istraga, direktno utiču na istrage, i niko ne može da odgovara, a političku odgovornost mogu da dožive tek kada studenti pobede ovu vlast, uveren je Borović.