Kako je izgledao sastanak Iva Andrića sa Hitlerom pre 80 godina?

Andrić je Hitleru predao akreditivno pismo i tom prilikom održao govor.

“…Odnosi dobrog susedstva, kao i živa privredna i kulturna izmena dobara između Nemače i Jugoslavije odgovaraju potpuno željama kraljevske vlade, i ja sam naročito počašćen što mi je kraljevska vlada stavila u dužnost da rad moga prethodnika na tom delu nastavimo, a u cilju produbljenja i učvršćenja tih prijateljskih odnosa, i uzajamnog poštovanja koje vlada između dva naroda”, rekao je Andrić.

Andrić je tokom posete preneo pozdrave Kraljevine Jugoslavije i naglasio da će sve svoje snage usmeriti na izvršenje zadataka koji su mu povereni.

Sa naglaskom na značaju produbljivanja saradnje ove dve zemlje, Hilter je odgovorio Andriću.

“Ja sam i vlada Rajha, imamo volju i isto mišljenje, da za delo zbliženja naših dveju zemalja, u smislu dobrog susedstva, na kulturnom i privrednom području postoje najbolji preduslovi. Možete biti uvereni gospodine poslaniče da ćete u postizanju tog visokog cilja moći da računate na moju pomoć kao i na pomoć vlade Rajha”, preneo je list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U listu Pravda 20. aprila 1939. godine na naslovnoj strani našla se priča o požaru na francuskom prekookeanskom brodu “Pariz”, trećem po veličini u francuskoj mornaciri.

Požar je izbio u hlebarnici, brzo se proširio na gornji deo palube i zahvatio frizerski salon i veliku dvoranu.

Vatra još nije potpuno ugašena, a prekookeanske vatrogasne čete i lokalne čamce u savladavanju požara dodatno ometa i jak vetar koji dodatno raspiruje vatru.

Za sada su registrovane dve žrtve, šef bezbednosti broda koji je pao u more i vatrogasac koji je teško povređen.

Na brodu su se nalazili i umetnički predmeti u vrednosti od 25 miliona franaka, prenosi Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.