Svi smo svesni da je položaj žena u društvu nepovoljniji u odnosu na muškarce u svakoj oblasti, a tome znatno doprinosi i „neutralni“ jezik koji smo navikli da koristimo.
Zato nam je upotreba rodno osetljivog jezika važna, jer time činimo žene vidljivijim u društvu – rekla je Gordana Gavrilović, predstavnica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, na predstavljanju Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika Hristine Cvetinčanin Knežević i Jelene Lalatović. Publikaciju je izdao Centar za ženske studije u Beogradu, a u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji sprovodi Koordinaciono telo i Agencija UN Women.
Nakon što je pročitala deo Odluke o rodno diferenciranom jeziku Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koja takvo jezičko ponašanje tretira kao „banalizaciju jezika“, lingvistkinja Jelena Filipović, profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu, ukazala je na značaj jezičke politike i planiranja, kao koncepta koji je nastao sa modernom državom i podrazumeva da postoji neko telo koje treba da nam govori šta ćemo i kako da radimo s jezikom.
– Standardni jezik postaje sredstvo komunikacije u javnoj sferi kome su dugo imali pristupa samo privilegovani, a to su muškarci iz viših klasa, koji imaju pravo na školovanje, javni prostor i čije se mišljenje čuje. Ta vrsta autoriteta muškosti prenosi se i u nauku. Oni koji sede u tim institucijama gde se donose odluke o standardnom jeziku smatraju da imaju pravo da nam kažu šta treba da radimo s jezikom – rekla je profesorka Filipović.
Srpski jezički standard uobličava Odbor za standardizaciju srpskog jezika i autoriteti filoloških katedri na fakultetima koji odlučuju kako ćemo i koje jezike da učimo u školi, kako će oni biti strukturirani, kako ćemo ih predavati, kako ćemo jezik upotrebljavati.
– Deca prolaskom kroz obrazovni sistem razvijaju to što se zove standardnojezička ideologija, koja kaže da ako normativna gramatika i rečnik kažu da nešto u jeziku ne postoji, onda to ne postoji. Deca se tome priklanjaju u prvim godinama, da bi kasnije rekli da nam ne treba ženski rod, da je dovoljno reći „student“ jer se misli i na muškarce i žene. Ali ako eksperimentalno navodite nazive zanimanja u muškom rodu, ispitanici će zamišljati muške osobe, kako su i pokazala istraživanja, što znači da postoji direktna veza između onoga što govorimo i onoga što percipiramo kao realnost – istakla je profesorka Filipović.
Ona je navela primer natpisa u vrtiću na kome je pisalo „vaspitači i čistačice“, iako su u kolektivu sve žene. Kako je objasnila, i među ženama postoji potreba za diferencijacijom prema vrednovanju profesije, u čijoj hijerarhiji vaspitač ima veći značaj i zato će biti u muškom rodu.
– Tako dolazimo do pitanja odnosa jezika i društvene moći. Potpuno je jasno da jezikom konstruišemo društvenu realnost u kojoj žene ostaju nevidljive, o čemu je Svenka Savić davno pisala – naglasila je Filipović, dodajući da je ovakav priručnik potreban „da podignemo nivo svesti o tome da jezik nije neutralno sredstvo komunikacije kako strukturalisti u lingvistici žele da predstave, već on konstruiše našu realnost i razne ideologije“.
Priručnik za svakoga
Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika nije akademski priručnik, već je napisan tako da svako može da ga pročita i razume. Kako su navele autorke Jelena Lalatović i Hristina Cvetinčanin Knežević, doktorantkinje na studijama roda, u priručnik su uključeni primeri iz svakodnevnog života, sa veoma malo teorijskog sadržaja. Poslednji deo knjige je glosarijum sa nazivima zanimanja koji većinom još nisu standardizovani, ali su dati kao „predlog za razmišljanje“. „Rodno osetljiv jezik je važan da bismo imali logički, kritički i stilski aparat da govorimo o sopstvenim pozicijama u društvu. Kada se nekome to oduzme, to samo produbljuje nejednakost“, navela je Lalatović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
