Kad bismo u Srbiji imali minimalac kao na Malti, retki bi odlazili 1Foto: Miloš Šolaković

„Kao juče da se desilo… 2014. godina. Jednostavno sam ušao u kuću i rekao supruzi: ‘Selimo se na Maltu!’. Zvuči kao fraza, ali rešio sam da promenim nešto i pokušam da živim negde gde reč ‘normalno’ prosto normalno i zvuči i izgleda. Ne da se obogatim, što svi negde potajno želimo (priznali to sebi ili ne), već da priuštim sebi i porodici sve ono što se pod tim normalno podrazumeva kao što je školovanje, kupovina, putovanja i ostale životne potrepštine“, priča Slobodan.

On navodi da ga je Srbija umorila i iz njega izvukla mnogo energije.

„Prosto mi taj sistem ne odgovara. Fraze ‘nebeski narod’ i ‘da komšiji crkne krava’ su previše maha uzele u našoj prelepoj zemlji. Da sam imao mogućnosti, otišao bih možda i negde dalje do Malte“, navodi naš sagovornik, koji ipak priznaje da često dolazi u Srbiju – nekoliko puta godišnje.

„Poslednji put smo bili pred sam početak ove tkz. p(l)andemije. Retko kad ostajemo duže od 10 dana, zbog obaveza na poslu i školi, ali da budem iskren, svaki put se uverim da sam doneo ispravnu odluku. U šali kažem da glumimo gastarbajtere u Srbiji. Potrošimo određenu sumu novca, vidimo se s familijom, kupimo neku sitnicu i brže-bolje, nazad na naše ostrvo“, ističe naš sagovornik.

Kad bismo u Srbiji imali minimalac kao na Malti, retki bi odlazili 2
Foto: Miloš Šolaković

Kaže da bi se vratio sutra, pod uslovom da se mnogo toga promeni u Srbiji. Pogađa ga sve što se dešava u našoj zemlji, počev od školstva i obrazovanja koje je apsolutno obezvređeno i dodaje da ne pamti školsku godinu koja u proteklih 15 godina nije započela štrajkom prosvetara i skraćenim časovima.

„Porodica kao temelj društva je potpuno razorena, zakone imamo, ali ih ne primenjujemo, sve norme normalnog ponašanja više ne postoje, a više živimo u prošlosti, nego u sadašnjosti, dok nam je budućnost, pogotovo svetla, daleko milionima godina“, objašnjava Slobodan.

Prema njegovim rečima, njegova porodica na Malti živi normalno, ne oskudeva ni u čemu, ali se i ne razbacuje. Mogu da priušte sebi sve ono što život čini kvalitetnim. Čak mogu da pomognu drugima i usreće ih, a da to ne utiče na kvalitet njihovog života.

Kad bismo u Srbiji imali minimalac kao na Malti, retki bi odlazili 3
Foto: Miloš Šolaković

„To je nešto što me izuzetno ispunjuje. Presrećan sam kad vidim da moja pomoć usrećuje druge ljude. Nije fraza, jednostavno sam srećan zbog toga, čak moja supruga kaže da mi vidi po izrazu lica da bih zaplakao. To je ono što mi je ova država pružila. Moja sreća nema cenu, a tek kad mogu da je podelim s drugima. E, to je nešto!“, naglašava Slobodan.

Kaže da redovno prati sve što može i što utiče na kvalitet život u Srbiji, uz opasku „da nije srećan onim što vidi“.

„Razmišljam samo o jednoj stvari. Zar ne postoji neko, ko će da kaže ‘dosta više’. Zar ljudi koji vode zemlju od raspada Juge naovamo misle da će biti srećniji, lepši, zdraviji, uspešniji, ako iza sebe imaju narod koji pati, muči se, i nije srećan?“, pita se naš sagovornik.

Slobodan kaže da na Malti znaju za našu zemlju, mada im je prva asocijacija Jugoslavija i Tito.

„Poslednjih nekoliko godina se dosta stvari izdešavalo u kojima smo bili i direktni ucesnici, pa mislim da je i narod ovde malo promenio svoje misljenje o ljudima sa naših prostora. Siguran sam da nas izuzetno cene kao radnike, ali i smatraju da imamo ‘dugačak jezik'“, objašnjava Slobodan.

Zahvaljujući jednom svom projektu upoznao sam je puno naših ljudi. Naime, po dolasku na Maltu, nakon nekoliko meseci, napravio je Facebook stranicu “Srpsko-Malteška Info Grupa” i po tome postao „poznat“.

Ideja mu je bila da pomogne našima koji se odluče na dolazak na ovo ostrvo.

Kad bismo u Srbiji imali minimalac kao na Malti, retki bi odlazili 4

„Moja supruga i deca razumeju i govore malteški jezik, dok sam ja u debelom zaostatku jer najveći deo vremena provodim sa našim ljudima rešavajući probleme i zavrzlame oko apliciranja, nalaženja posla, stanova. Naravno, ne družim se samo sa Srbima, već i sa ostalim Balkancima, a imam prijatelje među mnogim nacijama na ostrvu, počev od Maltežana, Engleza, Rusa, Nemaca, Mađara, Azijata, Latinoamerikanaca…“, navodi Slobodan.

Kad bismo u Srbiji imali minimalac kao na Malti, retki bi odlazili 5
Foto: Miloš Šolaković

Prema njegovim rečima, život mu se promenio nabolje, u svakom smislu – i duhovno i materijalno. Po dolasku je radio kao konobar, a zatim menjao pozicije i firme, a sad radi za jednu od agencija koje angažuju ljude za održavanje kancelarija i prodavnica.

Pored toga, ima vremena i za svoj hobi. Fudbalski je sudija u MFA (Malteškoj fudbalskoj asocijaciji).

„Uskoro planiram da otvorim firmu, a trenutno radim i kao savetnik u jednoj novootvorenoj firmi, koja se bavi isporukom hrane. Stignemo i na plažu i u akvapark, ali i da obilazimo Maltu i Gozo (drugo ostrvo).  Čak sam putovao na fudbalske utakmice u Napulj i Minhen, što mi je ranije bila nezamisliva akcija. Što bi se reklo ‘udesio sam sebi'“, naglašava sa zadovoljstvom naš sagovornik.

Često našim domaćinima znam da kažem da kad bi imali minimalac sa Malte u Srbiji (oko 800 evra), retko ko bi otišao.

Na pitanje da uporedi život u dve zemlje, Slobodan je kao iz topa naveo prednosti života na Malti:

  • Škola je besplatna za svu decu (knjige su besplatne, a deca ih ne nose kući iz škole)
  • Dečiji dodatak i ostali benefiti su dostupni svima koji ispunjavaju uslove propisane zakonom, a koji se odnose na iznos godišnjeg primanja roditelja (ne treba puno papira za apliciranje, i ako imate stan ili kuću u vlasništvu, imate mogućnost da ostvarite pravo na ove stvari)
  • Svako dete, koje nastavi školovanje, ima pravo na stipendiju (oko 100 evra mesečno)
  • Država subvencioniše kupovinu prvog stana, a za one koji nisu kupili stan do svoje 40-te godine, nema ni depozita
  • Država subvencioniše i privatnike i novotvorene firme

Kao jedinu manu navodi javni prevoz, koji je dosta haotičan, pa su gužve česte (malo ostrvo puno automobila). Dodaje da su Maltežani veliki potrošaci, ali i da im je porodica stub društva, zbog čega su obavezni porodični ručkovi u restoranima svake nedelje.

Od raznih poučnih iskustava jedno je ostavilo poseban utisak na njega.

Kad bismo u Srbiji imali minimalac kao na Malti, retki bi odlazili 6
Foto: Privatna arhiva

„Malta organizuje u vreme božićnih praznika humanitarnu akciju zvanu L-Istrina (skuplja se novac za lečenje dece u inostranstvu i obolele od raka). Celodnevni događaj prenosi malteška državna televizija, a darodavci se smenjuju. Jedne godine smo se mi Srbi prvi put organizovali i učestvovali na tom događaju. Inače, celom manifestacijom ‘rukovodi’ predsednica Malte. Video sam da su iznenađeni jer se, zvanično, niko od stranaca nije tu pojavio pre nas. I naredne dve godine smo se pojavljivali. Ove je situacija zbog korone drugačija i ne znam šta će biti. Tada sam stekao jako puno prijatelja među Maltežanima. Da napomenem, ideja je bila da se uključimo u kulturni i humanitarni život na Malti, da pokažemo našu lepšu stranu. Nismo to uradili da bi stekli neke poene kod domaćina“, objašnjava Slobodan.

Od zanimljivih iskustava ističe i ono sa nešto starijim imenjakom, rodom iz jednog sela kraj Pančeva, u kojem se Slobodan rodio i odrastao.

„Nikada se ranije nismo sreli ni videli. Naime, na jednom od sastanaka sa našim ljudima, započeli smo priču o nekoj bližoj prošlosti i dotakli temu ratova na bivšim prostorima Balkana. U jednom trenutku, on je ustao i pitao me da li je moj otac Ivan Rangelov. Rekoh da jeste, ali da je pokojni, na šta je on skočio, pogledao me nekako unezvereno i rekao da mu je moj otac spasao život na ratištu. Tada sam zaplakao“, priseća se Slobodan.

Prema njegovim rečima, na Malti je upoznao ljude iz svih krajeva sveta. Čak je na jednom događaju dobio na poklon dres fudbalske reprezentacije Paragvaja (oni su crveno-beli, pa je asocijacija bila na jedan naš klub) od devojke koja je bila učesnik tog događaja.

Zahvaljujući prijateljstvu sa jednim Nepalcem, bio je njegov gost u Nepalu sedam dana. Obišao je čitavu zemlju za kratko vreme.

„Zasad nam uspeva naša tranzicija“

Kad je reč o koroni, Malta je zaštitila sve svoje stanovnike, ističe Slobodan.

„S obzirom na to da je ostrvo u pitanju, lako je sve zatvoriti ili kontrolisati, tako da je stopa smrtnosti izuzetno mala. Do sada su uglavnom umirali stariji (80+). Zaposlenima je produžena pomoć do marta 2021. godine (bilo do septembra 800 evra mesečno, sada je 660 evra mesečno). Dali su vaučere za potrošnju u restoranima i prodavnicama (po 100 evra za sve starije od 16 godina) kako bi podržali poslodavce i firme. Država je umanjila poreze i još mnogo toga… Naravno, sve ovo je poremetilo ceo svet, pa i moje poslove, ali se prilagođavam. Zasad nam uspeva naša ‘tranzicija’, zaključuje Slobodan.

 

close
Kad bismo u Srbiji imali minimalac kao na Malti, retki bi odlazili 7

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.