Kada se kao šestogodišnja devojčica iz rodnog Kruševca preselila porodično u daleki Melburn, Irena Deletić Ćia ni slutila nije da će Australija biti njen dom već više od tri decenije. Odrasla je uz dve različite kulture, pa za sebe kaže da je „i naša i tuđa i za Srbe i za Australijance“. Sačuvala je srpsku dušu, a engleske manire.
„Što duže živim u Londonu, koncept povratka mi je sve više stran. Ne zato što ne želim da se vratim, nego zato što se nakon toliko vremena provedenog u Londonu, osećam kao da već živim svuda, kao da sam iskreno građanka celog sveta“.
Volela bih da budem više prisutna u Srbiji, da češće i na duže dolazim, da imam jače poslovne veze sa Srbijom, ali još uvek ne znam da li bih mogla za stalno da se vratim.
Želela sam da moje ćerke, koje su tada bile tinejdžerke, odrastaju u okruženju u kome su i uspesi i greške samo njihovi, van konteksta života njihovih roditelja.
U trenutku kad je odlazio iz Srbije Slobodan Rangelov imao je želju da se nikad ne vrati.
Barbara Frey se prvi put odselila iz Srbije 2011. kad je otišla na master studije u Belgiju. Posle toga se preselila u Berlin iz privatnih razloga, gde je zatim počela da radi – i ostala.
„Kad čovek ovde dođe, prvo je u šoku, ali mene je privlačio izazov. Nemačka je zemlja koja pruža mogućnosti, a na pojedincu je da li će ih iskoristiti“.
Zorana Bašić završila je gimnaziju u Zrenjaninu, a potom nastavila školovanje u Moskvi prošle godine.
Odluku da napusti Srbiju Tijana Milunović donela je davne 2002. kad je prvi put bila u Berlinu na letnjem kursu nemačkog jezika.
Amerika mi pruža potreban mir i sigurnost da živim svoj život. Srbiju volim, dolazim često, ali mi nije žao što sam otišla.
Miloš Resimić je detinjstvo proveo u Ivanjici, a na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu završio je osnovne studije novinarstva i master studije političke sociologije. Kaže da Srbiju nikad nije napustio, da su mu tu porodica i većina prijatelja, i da se trudi da dolazi redovno, ali da ne očekuje da ovde nastavi karijeru u dogledno vreme.
Sovjetska arhitektura tzv. avangarde, nikada, pa ni sada, nije bila „moda“. Ona je dostigla vrhunac moderne arhitekture dvadesetih godina prošlog veka i po mnogo čemu je bila daleko složenija i dublja od partnera CIAM-a i Zapadne Evrope.
Vladica Jovanović završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Trenutno živi i radi u Tirani, u Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih. Projekat se završava sledeće godine, ali još uvek nije odlučila da li će se vratiti u Srbiju posle toga.
Milica Čurčić, medicinska sestra, voli Srbiju i naš mentalitet. Međutim, zbog lagodnijeg i dostojnijeg života, rasterećenog nepotrebnim problemima, odlučila je da se preseli na zapad.
U Srbiji je lepo živeti onda kada staneš na svoje noge, kada ti privređivanje i zarada u granicama naše države nije nešto od čega zavisiš, a kada imaš i znanje koje možeš da preneseš, ističe Vuk Kesić koji je u poslednjih osam godina prešao put od sportske stipendije do njujorške berze.
