Foto: Privatna arhiva/ Sara u sredini„Neposredno po dolasku u Francusku osećala sam se kao turista. Sve mi je bilo novo i zanimljivo, ali sam iščekivala povratak kući“, kaže za Danas Sara Knežević, doktorantkinja fizičke hemije na Univerzitetu u Bordou.
Do Sarine selidbe u Francusku došlo je u peridu kada je završavala master studije, jer joj se, kako kaže, ukazalo nekoliko prilika za doktorat u inostranstvu.
„Nije bilo lako doneti odluku da li da napustim zemlju, porodicu, prijatelje, momka… Nakon razmatranja svih mogućnosti i savetovanja sa najbližim ljudima odlučila sam da nastavim školovanje na Univerzitetu u Bordou“, priseća se naša sagovornica.
Sara je završila osnovne i master studije na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomski i master rad pisala je iz elektrohemije na katedri za analitičku hemiju, u oblasti elektrohemijskih senzora i biosenzora.
Trenutno je na doktoratu iz fizičke hemije na Univerzitetu u Bordou, a svoj doktorat radi na ISM instutu (Bordo). Što se tiče same teze, naša sagovornica se bavi elektrohemiluminiscencom- njenim fundamentalnim aspektima, razvojem same metode i njenom primenom.
Ona ističe da su na donošenje odluke da otputuje u Francusku na nju najviše uticali profesori koji su joj predočili sve prednosti rada u sredini u kojoj se dovoljno sredstava iz budžeta izdvaja za nauku, a u kojoj će imati mogućnosti za profesionalni razvoj koji u Srbiji ne može da priušti.
Kao što je već nagasila, odlazak iz zemlje u kojoj je živela nosio je sa sobom dozu nelagodnosti i straha. Stoga je mišljenja da on neminovno mora biti težak, jer početak novog života, čak i ako se naiđe na dobar prijem i lako uklapanje u novu sredinu, nije sasvim jednostavan potez.
„Kada odeš, osećaš se kao turista i iščekuješ povratak kući“
„Neposredno po dolasku u Francusku osećala sam se kao turista. Sve mi je bilo novo i zanimljivo, ali sam iščekivala povratak kući. Onda sam u jednom trenutku shvatila da je ovo moja nova kuća, bar dok ne završim studije. Sada pokušavam da ne razmišljam previše o tome šta će se desiti u budućnosti. Jednostavno se trudim da radim posao zbog kog sam došla najbolje što mogu, i da gde god me život odnese iz Bordoa ponesem nova znanja i lepo sećanje“, kaže Danasova sagovornica.
Kako je podelila sa nama, Sara je poslednji put bila u Srbiji za Božićne praznike.
„U tom trenutku sam i dalje bila u periodu aklimatizacije na novu sredinu i život u Francuskoj, tako da sam tih nekoliko nedelja doživela kao povratak kući sa malo dužeg puta. Planiram da ovog leta deo odmora provedem u Srbiji“, kazala je doktorantkinja, dodajući da se „pomalo plaši“ situacije koju će zateći kada dođe, razmišljajući o trenutnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u Evropi.
Uprkos tome, mogućnost definitivnog povratka ne isključuje, a uslovi pod kojima bi se to desilo su minimalni.
Uslovi za povratak: Posao u struci i ‘normalna’ plata
„Volela bih da se nakon stručnog usavršavanja vratim u svoju zemlju. Jedini uslov za to je stabilan posao u struci, sa platom od koje bih sebi (i svojoj porodici) mogla da priuštim pristojan i dostojanstven život“, rekla je Sara.
Zemlja u kojoj trenutno živi omogućila joj je bolje uslove za profesionalno usavršavanje, počev od skupljih instrumenata i opreme za rad, veće mobilnosti u smislu konferencija i seminara širom sveta, ostvarivanje kontakata, ali i veću platu.
„Sa druge strane, u Srbiji sam imala mnogo više slobode da donosim odluke i da se razvijam kao istraživač, dok ovde, upravo zbog tih velikih projekata, ponekad imam osećaj da sam samo deo slagalice, ili nečija produžena ruka“, kazala je naša sagovornica osvrćući se na profesionalni segment života.
Ona dodaje da joj je na ličnom planu život u Francuskoj omogućio nezavisnost, mnogo više putovanja i aktivnosti koje su u Srbiji rezervisane samo za „najimućnije“.
Francuska pruža sigurnost, Srbija vreme za uživanje
Ipak, kaže da je radno vreme u Francuskoj „potpuno suludo“.
Kako objašnjava, život u inostranstvu joj se znatno razlikuje od života koji je vodila u Srbiji, ali kaže da ne može reći da je kvalitet tog života bolji.
„U Francuskoj ne moram da brinem o novcu kada odem u prodavincu, prevoz bolje funkcioniše i mnoge stvari su mi dostupnije, prvenstveno putovanja i kulturni događaji. Međutim, u Srbiji sam imala mnogo više vremena i energije za hobije i različite aktivnosti. Više sam se bavila sportom, plesala sam, svakog dana sam se viđala sa prijateljima. Ljudi u Srbiji su mnogo srdačniji, topliji, spontaniji i imaju bolji smisao za humor. Ukratko – život u Francuskoj mi obezbeđuje stvari koje u Srbiji ne bih mogla da priuštim, ali često po cenu svakodnevih malih zadovoljstava koje u svojoj zemlji uzimamo zdravo za gotovo“, nostalgično ukazuje Sara.
Iz tog razloga, trudi se da slobodno vreme ispuni aktivnostima u kojima uživa ili iz kojih će nešto korisno naučiti.
„Vikendima putujem po Francuskoj i po zanimljivim destinacijama u Evropi, učim da surfujem, provodim vreme sa prijateljima. Svakodnevno pokušavam da nađem vremena da se bavim sportom, plesom, da učim jezik, da prošetam ili na neki drugi način izdvojim deo dana samo za sebe“, dodala je.
„Nema objektivnih medija“
Kako priznaje, dešavanja u Srbiji ne prati već godinama, jer smatra da trenutno u zemlji ne postoje mediji koji bi objektivno preneli sliku stvarnosti.
„Zbog toga nemam dovoljno informacija da bih oformila mišljenje u stanju u zemlji“, zaključila je naša sagovornica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
