Kako je izgledao noćni život u Beogradu pre 80 godina? 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Dnevni list „Vreme” na unutrašnjim stranama donosi priču o noćnom životu i kafanama u prestonici koje rade od ponoći, pa sve do šest ujutru.

„Kad se u beogradskim kafanama zaključi pazar i pogasi osvetljenje, zaključa klavir i polože violine u kožne futrole, kada i poslednji gost pijano zatetura ulicama ne bi li dospeo do stana, onda počinje život u drugim prestoničkim kafanama. U kafanama, koje se otvaraju tek u ponoć.”

Takve kafane su do ponoći puste, nema čak ni gazde, a ni osoblja. Tek, nakon što se u običnim objektima atmosfera primiri i ponestane sevdaha, ove kafane počinju da žive. Ukrase se stolovi stoljnjacima i svetiljkama.

„Iz kujne se izvlači podmuklo para, golicajući nozdrve. Najzad, kelneri i gazda skrste ruke. I čekaju. Kafana je još uvek prazna. Ipak, niko od njih ne očajava. Znaju oni svoj posao. I čekaju.”

Kada sat otkuca dvanaest, dolaze i prvi gosti da se okrepe uz neko od domaćih jela koja kuhinja nudi. Bilo je tu pasulja, gulaša, kupusa, a sve to je pratilo i piće. Do dva časa kafana je gotovo puna, a već oko tri nema mesta.

„Oko četiri u kafanama nalaze se svi oni, koji su dotle razveseljavali Beograđane. Popularni pevači i pevačice, omiljeni svičari, debele kafedžije.”

Kako je izgledao noćni život u Beogradu pre 80 godina? 2
Foto: Screenshot/ Digitalna.nb.rs

I dok se gosti služe, tek će sa jednog od stolova neko da se odvaži i započne pesmu. Njega će pratiti muzičari koji su tek došli na svoj posao, nešto malo posle ponoći.

„Pesma zatreperi, sevdah se raspline kafanom, čežnutljive melodije taknu se srca onih koji su još pre nekoliko časova samo pevali za račun drugih. Za tuđe raspoloženje, za tuđ ćef, za tuđa osećanja.”

Jednog pevača zaprati drugi, pa njih dvojicu treći i tako počinje veselje. Obično se priključivala i harmonika. Ovoga puta, za razliku od proslava na kojima su svirali i pevali za tuđe srce, tada su pevali samo za sebe.

Ovakvih kafana nije bilo mnogo. Jedna kod „Palasa”, jedna u Kosovskoj ulici, dve na Skadarliji i još jedna na Slaviji. Svega pet lokacija za veliki Beograd.

„Dovoljno, da se noćnici ne razbucaju po mnogim kafanama, već da se iskupe iz svih krajeva prestonice, sa Čubure i sa Đerma, iz Skadarlije i sa Dorćola, i da tu porazgovaraju malo, propitaju se za zdravlje. I za posao. I da poogovaraju malo. Drugarski, bez zlobe. ” 

Ovakve kafane nisu imale definisano radno vreme. Ako bi atmosfera bila lošija, razilazilo se oko šest, ako su ljudi bili raspoloženi onda tek oko osam ili devet, a ako im obaveze to dozvoljavaju, gosti su ostajali i do podne.

„A kad se zamore noćobdije, kad usahne sevdah i pesma, počinju da se rasturaju pozni gosti. Prvo iščeznu varijetkinje u svojim skupim elegantnim haljinama i sa golim plećima. Iščeznu u praskozorju, umorne, blede, sanjive. Onda se lagano utišava i pesma, zamre razgovor. I, najzad, kafana ostane prazna.”

Bilo je i kocke, konobari i svirači sve što zarade u toku dana pokušaju noću da uvećaju. Neki su uspevali, neki, pak, nisu.

„Žive tako te kafane samo nekoliko časova: od ponoći do zore. Ali žive zato bučno. Čak i ludo. To su kafane, u kojima oni što prodaju pesmu i utehu drugima, traže zaborav. I zadovoljstva”, zaključuje autor teksta, M. Srećković.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Filmska zvezda, Karl Ludvig Dil, koji je proglašen mrtvim, vratio se sa fronta i sprema se za novi film, prenosi dnevni list „Pravda”

Kako je izgledao noćni život u Beogradu pre 80 godina? 3
Foto: Screenshot/ Digitalna.nb.rs

Nakon što se verovalo da je život skončao na Zigfridovoj liniji kao vođa patrole za vreme borbe sa Englezima, iznenada se pojavio u Berlinu i obišao svoje prijatelje i porodicu, stavljajući tačku na lažnu vest koju su preneli strani mediji.

„Za vreme minulog rata (I svetskog rata) on se istakao svojom velikom hrabrošću, i bio odlikovan najvišim vojnim ordenima. Karl Ludvig Dil je dobio duže otsustvo, pa je skinuo svoju oficirsku uniformu, kako bi mogao da odigra glavnu ulogu u novom velikom nemačkom filmu ‘Lisica iz Klenarvona’.”

Vest o sopstvenoj smrti ga nije razljutila, više nasmejala u teškim vremenima, istakao je u izjavi koju je po povratku dao medijima.

„Bilo je prijatno što nam se za vreme teške službe i dosade na frontu pružila prilika da se malo razvedrimo. Najviše sam se ja smejao kada sam pročitao vest o mojoj junačkoj pogibiji na frontu.”

Kako je istakao u izjavi, neobična mu je promena ambijenta sa ratišta u filmski studio – od zvuka topova i pušaka do blještavih reflektora. 

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.