Kako je Sky u BiH povezao političare, narko-kartele i policiju?

Policijske i bezbednosne agencije rade na identifikaciji oko 3.000 preostalih osoba iz Bosne i Hercegovine koje su bile uključene u narko-mrežu razgranatu širom zemlje, regiona i Evrope.

„Da međunarodne policijske agencije nisu zaplenile servere Sky i Anom i dešifrovale te poruke, za većinu tih osoba možda nikada ne bismo ni saznali“, rekao je za RSE policijski istražitelj iz Sarajeva koji radi na dešifrovanju tih poruka. Njegov identitet poznat je Radiju Slobodna Evropa.

Do sada je podignuto 20 optužnica, a 17 osoba priznalo je krivicu i osuđeno je na ukupno 30 godina zatvora.

Izrečene su, između ostalog, prvostepene presude za ubistvo Radenka Bašića, načelnika Kriminalističke policije Republike Srpske, dok je za krijumčarenje droge pravosnažno osuđen granični policajac BiH Vladan Kovačević.

Osumnjičeno ili optuženo je više od 300 osoba, među kojima je tridesetak policajaca, bivši savetnik državnog ministra bezbednosti Bojan Cvijetić, kao i bivši načelnik opštine Stari Grad Sarajevo Ibrahim Hadžibajrić.

Iz Tužilaštva BiH navode da su identifikovali ne samo kriminalce uključene u krijumčarenje droge, već i pojedince iz političkih i bezbednosnih struktura koji su dostavljali informacije, pružali pravnu zaštitu ili pomagali u pranju najmanje tri miliona evra.

„Takozvani Sky tim formiran je krajem 2021. godine. U njemu je radilo 11 tužilaca, što je otprilike petina svih tužilaca. Optužili smo pripadnike različitih policijskih agencija, bivšeg savetnika ministra bezbednosti, kao i dva advokata“, rekao je glavni državni tužilac Milanko Kajganić 12. marta, predstavljajući rezultate rada.

Prve optužnice podignute su 2023. godine, nakon što su zapadne policijske agencije dostavile BiH stotine hiljada poruka razotkrivenih u sklopu globalnih operacija tokom 2021. godine, u kojima suučestvovali Interpol, Europol i američki Federalni istražni biro (FBI).

Optuženima se sudi za ubistva, trgovinu više od sedam tona marihuane i kokaina, pranje više miliona evra, korupciju, zloupotrebu položaja, trgovinu uticajem, falsifikovanje isprava i krijumčarenje ljudi, pored ostalog.

Ko je sve optužen?

„Mi u jednom predmetu koji je u toku imamo jednog korisnika Sky aplikacije koji je razmenio više od 900.000 poruka s više od 300 nepoznatih lica“, kazao je za RSE jedan policijski istražitelj iz Sarajeva koji je zatražio da mu se ne otkriva identitet zbog vlastite bezbednosti.

Pojašnjava da su korisnici tih aplikacija koristili nadimke i da su tek upoređivanjem s drugim saznanjima iz istraga i dokazima o počinjenim krivičnim delima mogli identifikovati manji deo njih.

„Radimo tri godine, a identifikovali smo oko tri stotine od oko 3.000 korisnika Sky/Anom aplikacija iz BiH. To znači da smo na samom početku“, naglasio je ovaj policijski istražitelj za RSE.

Same poruke iz dešifrovanih aplikacija nisu dovoljan dokaz pred sudom, ali su na osnovu njih identifikovane osobe i krivični događaji, te sprovedene policijske akcije u BiH i Evropi u kojima su pronađeni droga, novac, oružje i drugi dokazi.

Potom su napisane optužnice, od kojih neke broje hiljade stranica dokaza i desetine svedoka i sudskih veštaka.

Dok je Sud BiH zauzeo stav da su poruke sa šifrovanih aplikacija Sky i Anom zakonit dokaz, praksa nižih sudova u BiH i dalje je neujednačena.

Kantonalni sud u Tuzli u predmetu protiv Beriza Kabilovića i Armina Halilovića za organizovani kriminal odbacio je Sky dokaze kao nezakonite.

Kantonalni sud u Sarajevu i Okružni sud u Banjaluci prihvatili su ih u postupcima za ubistvo sarajevskih policajaca te protiv lica optuženih da su pripadnici narko-grupacija povezanih s Kavačkim klanom.

Razotkrivena je i hijerarhijska struktura tih kriminalnih grupa.

Na vrhu su bili organizatori, povezani s vođama drugih organizacija u regionu i Evropi, koji su upravljali međunarodnim operacijama i za koje je znala samo nekolicina onih koji su niže u komandnom lancu.

„Većina komunikacija putem Sky/Anom aplikacija se odvijala na međunarodnom nivou. Identifikovali smo jedno lice koje je živelo u Sarajevu, Dubaiju, Holandiji, Južnoj Americi i Južnoj Africi, koje je veliku količinu novca unosilo i ulagalo u BiH“, kazao je policijski istražitelj iz Sarajeva za RSE.

„Srednji sloj“ činili su tzv. logistički operativci, kuriri i posrednici koji su u kontaktu s politikom, policijom i pravosuđem.

Prema podacima iz sudskih spisa, među njima je najmanje sedam osoba iz policijskih i bezbednosnih struktura, uključujući Državnu agenciju za istrage i zaštitu (SIPA) koja je nadležna za najteža kriminalna dela, Graničnu policiju BiH, kao i MUP-ove entiteta Republike Srpske i Kantona Sarajevo.

Treći sloj činile su advokati i političko-poslovne strukture koji su optuženi da su omogućavali „pranje novca“ i prikrivanje krivičnih dela.

Svima zajednički narkotici

Prema navodima Tužilaštva BiH, više organizovanih kriminalnih organizacija bilo je uključeno u krijumčarenje više od sedam tona marihuane i najmanje 35 kilograma kokaina iz Albanije i Južne Amerike prema tržištima na Zapadnom Balkanu i Evropskoj uniji.

Tužitelji tvrde da su milioni evra novca pribavljenog trgovinom drogom „ubacivani“ u legalne finansijske tokove u BiH.

Među optuženima su i vlasnici i direktori deset privatnih firmi preko kojih je, prema tvrdnjama tužitelja, vršeno „pranje novca“ kroz izgradnju stambenih zgrada ili kupovinu raznih nekretnina.

Novac pribavljen od prodaje droge ulagan je i u različite biznise, najviše u Sarajevu, poput marketinga i IT sektora, trgovinu, upravljanje parkinzima, kupovinu luksuznih vozila, prema navodima iz optužnica.

Zvanično je „zaleđeno“ oko 1,2 miliona evra u kriptovalutama.

U predmetu protiv „Karišika i ostalih“ optuženo je 12 osoba i šest firmi, a tužitelji navode da je više od tri miliona evra nezakonito stečenog novca u više navrata „u koferima“ uneseno preko granice, te potom „ubačeno“ u legalne poslovne tokove u Bosni i Hercegovini.

U drugom predmetu, protiv advokata „Zlatka Ibrišimovića i drugih“, optužnica navodi da su četvoro optuženih bili deo organizovane kriminalne grupe koja je delovala u BiH, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Holandiji, Belgiji i drugim članicama EU.

Tužilaštvo tvrdi da su stotine hiljada evra pribavljenih trgovinom drogama korišćene za kupovinu nekretnina, uključujući dva stana u centru Sarajeva.

„Penthaus u Sarajevu danas se proda za preko 10.000 maraka [oko 5.000 evra] po kvadratu, koji kasnije ‘zjapi’ prazan. Ko danas ima 30 godina, nema dana radnog staža, a ima 200.000 maraka da kupi auto. Odete na pijacu, razmenjuju se devize. Eto samo tri primera kako se ‘peru pare'“, kaže za RSE Esad Abaz, koji skoro tri decenije radi kao stalni sudski veštak.

Kao ostale firme preko kojih se može oprati novac Abaz navodi hiljade kafića, restorana, frizerskih salona, butika i obrta, čiji rad poreske uprave ne mogu svakodnevno kontrolisati, jer, kako i same godinama ističu, nemaju dovoljno inspektora.

Većina suđenja još uvek u toku

Samo su tri predmeta u celosti okončana, a jedan delimično.

Najviša pojedinačna kazna izrečena je krajem 2023. godine u predmetu „Dragan Pejović i drugi“, koji je potpisao sporazum o priznanju krivice i osuđen je na pet godina zatvora.

Suoptuženi u ovom predmetu, granični policajac Vladan Kovačević koji je bio optužen da je prevozio drogu, priznao je krivicu i osuđen je na tri i po godine. Drugih deset suoptuženih osuđeno je na 12 do 18 meseci zatvora, u šta im je svima uračunat i pritvor i svi su nakon odsluženja kazne na slobodi.

Novčane kazne, odnosno oduzimanje nezakonito stečene imovine je simbolično i ukupno iznosi ukupno oko 20.000 evra.

Sudovi su u predmetima koji su u toku „zamrznuli“ novac, vozila i drugu imovinu vrednu milione evra za koju se tvrdi da potiče iz krivičnih dela.

Ukupno je određeno oko 30 godina zatvorskih kazni za 17 optuženih.

Zbog složenosti predmeta i velikog broja optuženih, očekuje se da će procesi u 17 aktivnih predmeta trajati godinama.

Prema zvaničnim podacima Tužilaštva BiH, u okviru „Sky ili Anom predmeta“ uhapšeno je i saslušano oko 150 osumnjičenih osoba.

Među njima je oko 30 policajaca, advokata, sudija i zaposlenih u bezbednosnim agencijama, a glavni državni tužitelj Milanko Kajganić najavio je „intenziviranje rada na ovim predmetima“ nakon završetka konkursa i zapošljavanja novih tužitelja.