Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Vlada Rajha i vlada SSSR-a sporazumele su se o definitivnoj demarkacionoj liniji između nemačkih i sovjetskih trupa.

Na osnovu ovog sporazuma, Rusija je 1939. okupirala sledeće gradove: Lavov sa petrolejskim poljima u Galiciji, Vilno, Pšemiel, Brest-Litovek, Modlin i Bjalistok.

S obzirom na reku Vislu, Rusija je dobila i krajeve Varšave sve do varšavskog predgrađa Prage.

Osim toga, Rusija je dobila i ceo sektor poljsko – mađarske granice, prenosi list Vreme.

Sa druge strane, vrhovna komanda Nemačke saopštila je da su se pokreti nemačkih i sovjetskih trupa koji su bili upućeni na demarkacionu liniju vršili planski i u najboljem sporazumu.

Broj zarobljenika i količina ratnog plena posle bitke kod Tomašova rasli su neprestano.

Svaki pokušaji poljskih trupa da se probiju iz varšavskog predgrađa Prage bio je sprečen.

Na današnji dan 1939. godine Varšavu je napustilo 178 članova diplomatskog kora i 1200 drugih stranaca.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

Iz “Zabavnog dela” Pravde saznajemo šta treba preduzeti kada se kit razboli.

Pre 80 godina u Melburnskom zoološkom vrtu živela je ženka kit iz Finske, kojoj je izvanredno prijala klima i okolina Australije.

Posle nekog vremena, radnici zoološkog vrta primetili su da ženka ispušta neobične glasove čiji im uzrok u početku nije bio poznat.

Kako prenosi Pravda, veterinar zoološkog vrta dobio je zadatak da izleći kita.

Bolest nije bila ozbiljna, ali je veterinar svakako brzo pronašao lek potreban kitu.

Ženku kita su vezali lancima i podigli je metar od zemlje kako bi joj ubrizgali litar leka.

To je bio lek za skupljanje šlajma.

Proces je trajao šest časova.

Nakon toga, ženki je bilo lakše, a već posle nekoliko dana više nije kašljala i bila je mnogo veselija.

Streljanje članova Gvozdene garde glavna je vest naslovne strane lista Pravde.

Posle ubistva predsednika rumunske vlade, člankovi Gvozdene garde koji su izvršili atentat na njega, streljani su na mestu gde je ubijen Arman Kalinesku.

Predsednik nove rumunske vlade general Arđešeanu izjavio je sinoć da će rumunska vlada nastaviti unutrašnju i spoljnu politiku koju je vodio Kalinesku.

U testamentu ubijenog predsednika vlade nije bilo nijednog političkog momenta.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Povezani tekstovi