Kako su izgledale prve ženske škole u Africi 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

„Opasnosti su još uvek pred nama, ali ja nimalo ne sumnjam u ono što će biti kraj“, preneo je list Pravda glavni zaključak Čerčilovog obraćanja.

Predsednik Velike Britanije u iznenadnom govoru održanom u Glazgovu upozorio je građane ove ostrvske države da sledi period bombardovanja britanskih gradova i industrijskih oblasti i da će nastupajući period biti pun iskušenja i teških trenutaka za tu naciju.

Kako su izgledale prve ženske škole u Africi 2
Foto: screenshot/ digitalna.nb.rs

Pozvao je građane da ostanu jaki i sigurni u pravedan položaj koji je njihova država zauzela u ovom sukobu i zbog koje poraz ne može biti opcija.

Govor je održao u prisustvu američkog izaslanika Hopkinsa, nakon čije posete se očekivalo odobrenje SAD-a za otkup oružja uz odloženu naplatu, te je Čerčil posebno naglasio ekonomske teškoće u koje je Velika Britanija zapala pokušavajući da se odbrani od invazije neprijatelja i ključnu ulogu ove države u odbrani cele Evrope.

„Bezbedan mir leži u večnom bdenju“, poručio je on građanima.

Nije isključio mogućnost buduće invazije na ostrvo, ali je izrazio optimizam da je svakim danom britanska vojska brojnija i bolje opremljena, što je takvu mogućnost udaljavalo od realnosti, a Britaniju stavljalo u bolji položaj.

Iako je bio optimističan u odnosu na krajnji ishod sukoba, Čerčil nije mogao u tom trenutku da razmišlja o stanju nakon rata: „Moj jedini cilj je da iskorenim izvesnu doktrinu iz Evrope“, rekao je on označivši šta vidi kao glavnog neprijatelja evopskom poretku.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme pisao je o velikim promenama koje su se dešavale na afričkom kontinentu u odnosu na položaj žene u tom delu sveta.

„Posle hiljadu godina mlade Arabljanke posećuju školu“, navodi se u tekstu odmah iznad slike na kojoj je prikazana jedna od polaznica ženske škole u kojima su učile da izrađuju ćilime i razne druge ručne radove.

Kako su izgledale prve ženske škole u Africi 3
Foto: screenshot/ digitalna.nb.rs

Afirmacija žena u društvu prenela se sa Zapada i na afrički kontinent, gde su žene hiljadama godina unazad smatrane potpuno bespravnim licima.

Koren boljeg položaja žena u društvu je u obrazovanju koje im daje znanja potrebna da taj proces i nastave.

Tako je počela emancipacija žena i u arapskom društvu, kako se navodi u tekstu, iako prozori tih škola ostaju prekriveni kako bi se polaznice zaštitile od pogleda znatiželjnih, a škola bila pod velom tajne.

Ukoliko bi neki muškarac morao da poseti školu, sve su učenice bile pod gustim velom, sakrivajući šarene haljine u kojima su bile u toku časova, što je bio pokazatelj teške borbe koja je bila pred mladim Arapkinjama u borbi za svoju slobodu.

Žene su u školi učile gramatiku, matematiku i sve osnovne predmete, ali je poseban akcenat bio na ručnim radovima i tkanju, što je bilo duboko urezano u arapsku tradiciju.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

 

 

 

 

close
Kako su izgledale prve ženske škole u Africi 4

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.