Kako su izgledali prijemi kod sultana?

List Pravda je napravio osvrt na temu kako je Japan uspeo da natera Sjedinjene Američke Države da razmisle o svojim daljim koracima u ovom ratnom periodu na teritoriji Azije.

Posledice rata počinju da se osećaju i u Istočnoj Aziji, gde se Japan sprema da situaciju iskoristi u svoju korist, a na račun drugih država – Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, uključujući i Sjedinjene Američke Države.

Japan je tada još uvek bio u ratu sa Kinom, dok nade da će se rat okončati – još uvek nije bilo.

Japanci pokušavaju da unište Kinu tako što bi joj sprečili dovoz municije i oružja kopnenim putem.

Vlade zapadnih sila morale su da udovolje ovim zahtevima Japana, jer su isti bili praćeni pretnjama. Francuska i Velika Britanija su pokleknule pred ovim zahtevima.

Japanski ministar spoljnih poslova Arita objavio je na ovaj način vrstu Monroove doktrine za Aziju.

Monroova doktrina bila je američka politika suprotstavljanja evropskom kolonijalizmu u Americi, počevši od 1823. godine.

Ovo je istovremeno bilo i objavljivanje japanskih zahteva za slučaj ako bi u Istočnoj Aziji došlo do izmena oko poseda.

Američki vojni pisac major Eliot je povodom ovog događaja tražio da se američka flota udvostruči, jer jedino tako, ona može da omogući spoljnu politiku koja bi odgovarala američkim interesima.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Vreme piše o tome kako se na turskom dvoru izmenio način prijema stranih diplomata, koje su „prepreke“ morali da savladaju kako bi imali prijem kod samog sultana.

Kosovska bitka je promenila odnos između osmanlijske imperije i stranih diplomata u pogledu tretiranja stranih diplomata. Ubistvo sultana Murata od strane Miloša Obilića, imalo je za posledicu da se ceremonijal na dvoru pooštri.

Evropski hroničari 15. i 16. veka, bili su ti koji su pružili najbolje dokaze kako se postupalo prema stranim poslanicima u to vreme.

Hroničari su takođe zabeležili da je ovaj ceremonijal proizašao iz straha da se ne ponovi slučaj sa Kosova polja.

Put koji su strane diplomate morale da prođu kako bi imale priliku da sultanu prenesu pisma i poklone, bio je veliki – uključivao je ulazak i izlazak iz mnogo soba, prolazak kroz mnoga vrata, kao i mnogo čekanja.

Diplomatski predstavnici su prolazili – uz pratnju janičara – kroz dvorište, kako bi stigli do dvorane u kojoj su morali imati obrok sa drugim diplomatama i velikim vezirom, dok su ih članovi njihove pratnje čekali u predvorju svečane dvorane.

Ovaj obrok mahom je pratila tišina, jer prevodiocima – ulaz nije bio dozvoljen – do konverzacije je jedino moglo doći pod jednim uslovom, a to je da diplomata zna turski jezik.

Audijencija kod sultana vodila se u privatnom dvorcu u kojem je on sam živeo.

Sultan je prilikom audijencije bio odvojen, tako da diplomate nisu mogle videti ko je iza, niti ko se nalazi ispred njih.

Strane diplomate, pored svih poklona, morali su ponekad svojoj pratnji – janičarima – da daju određenu svotu novca, jer im je tako bilo nametnuto samom ceremonijom prijema kod sultana.

Celokupno izadnje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“