Kako zaposliti Blera?

Naime, Bler Entoni je bio jedan od čelnika Alijanse koji je svojevremeno prvostepeno osušen od strane Okružnog suda u Beogradu za veći broj krivičnih dela izvršenih te 1999. godine. Nakon ukidanja ove presude od strane Vrhovnog suda, okružni tužilac je, u pripremama za tadašnju posetu Havijera Solane (jednog od okrivljenih), u cilju pojednostavljivanja „graničnih formalnosti“, naprasno odustao od gonjenja čelnika NATO za četiri krivična dela.

Međutim, postupak za krivično delo povrede teritorijalnog suvereniteta iz člana 135 KZSRJ po uputstvima Vrhovnog suda prenet je Vojnom pravosuđu. Nakon gašenja vojnih sudova, predmet je trebao biti prebačen tada Okružnom, a danas Višem sudu u Beogradu. Da li je to zaista i učinjeno, gde se ovaj predmet nalazi i šta se trenutno dešava sa postupkom protiv kandidata za savetnika Vlade, za sada niko pouzdano ne zna.

Međutim, čisto pravno posmatrano, može biti prilično nezgodno ukoliko je ovaj postupak (a po svemu sudeći da jeste) još uvek u toku. Naime, i u državama koje ne drže baš previše do sopstvenog pravnog sistema (kakav god on bio), pa ni do odluka sopstvenih sudova (kakve god one bile), teško bi se moglo razumeti zapošljavanje lica protiv kojeg je formalno u toku procedura za jedno od najtežih krivičnih dela koja taj sistem poznaje. Stoga je rešenje moralo biti pronađeno, pre pozivanja Bler Entonija na intervju za posao. Dakle, ili ne pozivati ovo lice ili nekim od formalno postojećih mehanizama učiniti da se stvar, makar pravno, raščisti pre vizite. Nadležni tužilac je mogao, poput svog kolege te 2001. godine, odustati i od gonjenja za povredu teritorijalnog suvereniteta. Pored toga, predsednik države mogao je pomilovati Entonija i na taj način osloboditi ga krivičnog gonjenja. Moglo se sačekati i nastupanje apsolutne zastarelosti, pa onda prostrti tepih, upriličiti seansu i parafirati angažman. Naravno, ne treba ni spominjati da je bilo moguće i izabrati nekog drugog kandidata koji trenutno nije opterećen krivičnim postupkom u državi čiju vladu namerava da savetuje.

Jer, ako ništa drugo, ako nas ipak preterano ne interesuju stroge pravne procedure i odredbe, pa ni odluke sopstvenih sudova, ako se prema njima opredeljujemo od slučaja do slučaja i prema aktuelnim političkim preferencijama, prvi korak ka uspostavljanju pravne države je da se makar pravimo da to nije slučaj. Kažu da je takav pristup, ako ne koristan, onda makar manje štetan za razvoj pravnog sistema od suprotnog.

Ali, ako ni navedeno nije dovoljno, budimo makar malo pragmatični. Jer, neopreznosti ove vrste i zaboravljanje na postojeće postupke protiv sadašnjih i budućih honorarnih savetnika, mogu dovesti i do raznovrsnih neprijatnosti. I za njih i za nas. Bler Entoni bi na primer, prikupljajući obimnu dokumentaciju za novo uposlenje, mogao naići na nekog mrzovoljnog službenika na šalteru Palate pravde, koji ne čita novine, ne razume se u nove političke tokove i ne prepoznaje okrivljenog Entonija, koji se u međuvremenu promenio. I onda bi ovaj neobavešteni ćata, pozivajući se na davno unetu napomenu u rubrici „postupci u toku“, mogao odbiti da Entoniju izda uverenje o tome da se protiv njega ne vodi krivični postupak! „Gospodin Blaire Antonu…? Ovde piše da imate neki postupak, tako da ne mogu da Vam izdam uverenje… Vidite u sudu… Četvrti sprat, soba 406! Sledeći!“

I zamislite kako bi se u takvoj situaciji osećao naš ne(o)suđeni savetnik Bler Entoni? Čovek koji je tu samo zbog toga da pomogne da nam svima, iako to nismo zaslužili, jednog dana bude bolje!

Autor je sudija Apelacionog suda u Beogradu