Foto: R. Balać

U zaštitu od poplava u Užicu, posle 2014. godine, uloženo oko 25 miliona dinara

Iz užičkog budžeta za redovnu zaštitu od poplava godišnje se izdvaja oko četiri miliona dinara, što je izuzetno mali iznos. Primera radi, pre nekoliko godina, za istu namenu, izdvajalo se 10 miliona dinara.

Iako Užice nema tako velikih problema sa rečnim tokovima, kao što ih imaju druga mesta u Srbiji, poput susedne Požege koja zbog toga izdvaja i više novca, najveći problem su bujični potoci i to na seoskom i nepristupačnom području, zbog čega su nephodna nova i mnogo veća ulaganja u zaštitu od poplava.

Prema podacima koje je Danas prikupio, posle poplava 2014. i 2016. godine, u najznačajnije projekte zaštite od poplava, Grad, JP Srbijašume i država su uložili više od 25 miliona dinara. Od tog iznosa, kako ukazuju podaci, iz užičkog budžeta je izdvojeno više od 15 miliona dinara.

U samom gradu, u sanaciju dela korita reke Đetinje, u dva navrata, uložen je mali izos – oko tri miliona dinara. Osim JP Srbijavode, lokalna samouprava je u učestivala u finansiranju tih radova sa oko 900.000 dinara ali, posle 2016. godine, nije bilo dodatnih ulaganja u zaštitnu infrastrukturu na Đetinji. Ipak, planom je predviđeno da se rekonstriše deo korita, jer je na nekoliko mesta postojeća zaštita oštećena, kao i da se sanira deo gradske brane na Đetinji, čiji je tok od dva kilemetra kroz centra grada u nadležnosti JP Srbijavode.

Foto: N. Kovačević

Najveći radovi su obavljeni na reci Lužnici u selu Karan, za šta je grad, kroz angažovanje mehanizacije javnog sektora, izdvojio oko tri miliona dinara, kao i milion i po dinara za proširenje dela vodotoka reke petnice u Potpeću. Za uklanjanje velikog spruda na ušću Dervente u Đetinju i čišćenje potoka u Srevojnu utrošen je dodatni novac, a saniran je Koštički potok u Užicu. O trošku JP Srbijavode je završen nasip u Rujevcu u Sevojnu, na području na kome su, u više navrata, plavljene kuće, a obavljeni su i drugi manji radovi.

U okviru projekta prekogranične saradnje, u toku je sanacija zaštite koja je oštećena tokom ranijih poplava na reci Kamišini u Mokroj Gori. Projektom vrednim oko 15 miliona dinara, od čega je najveći iznos donacija, osim revitalizacije potojeće zaštite, u dužini od dva klometra, biće zaštićene i obale koje ranije nisu bile obuhvaćene zaštitom.

Zbog najave obilnih kiša, Gradski štab za vanredne situacije je, pre nekoliko dana, apelovao na građane da preduzmu mere zaštite imovine i da time spreče štete na kućama, poslovnim objektima i poljoprivrednom zemljištu.

Zoran Militarov, član Gradskog štaba za vanredne situacije, kaže za Danas da je grad spreman za odbarnu od eventulanih poplava, objasnivši da postoji operativni plan kojim su prikazane rizične tačke i mere koje bi trebalo da se preduzmu.

Mnogo toga je urađeno na zaštiti od polava posle 2014. i 2016. godine, posebno u naselju Rujevac, u Sevoijnu, gde je bilo ugrožemo 15 stambenih objekata. Očišćena su korita Đetinje i potoka na rizičnim lokacijama, u toku su radovi na obalama Lužnice, kao i na Kamišini u Mokroj Gori, a redovno se održava i kišna kanalizacija u gradu“, rekao je za Danas Militarov i dodao da je potrebno da se uradi zaštita i na još mnogo lokacija, kako bi Užice bilo bezbedno od poplava.

Slivanje vode u centar grada

Problem slivanja velike količine vode iz viših gradskih zona u centar grada, što se dešava prilikom obilnih kiša, Užice je propustilo da reši odustajanjem od izgradnje postojenja za prečišćavanje otpadnih voda u selu Gorjani, čiji bi jedan deo prikupljao i prečišćavao i kompletnu kišnu kanalizaciji. Zbog protivljenja meštana da se postrojenje gradi u ataru njihovog sela, ali i problema u prethodnoj lokalnoj vlasti, Užice je propustilo priliku da dugoročno reši i taj, a ne samo problem zagađenja Đetinje u koju se slivaju otpadne vode, pa je Vlada Srbije donaciju Užicu za tu namenu, u iznosu od 15,2 miliona evra, preusmerila u Vranje.

Nišava bezbedna, najveći rizik od potoka

Izvesno je da na teritoriji grada Niša reka Nišava neće moći da se izlije, jer je dobro regulisana bedemima, a od reka i potoka drugog reda, koji predstavljaju najveću opasnost zbog svojih bujičnih tokova, problem može da napravi samo Suvodolski potok, kaže za Danas Saša Stoiljković, sekretar Sekretarijata za poljoprivredu i član Štaba za vanredne situacije na teritoriji grada Niša, dodajući da se u regulisanje vodotokova i odbranu od poplava poslednjih godina „dosta ulaže“.

Nišava u centru Pirota Foto: Z. P.

Stoiljković podseća da je za Nišavu, inače najveću reku u Nišu, nadležno isključivo republičko javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ i da grad „tu nema nikakvu nadležnost“ i „nema pravo da se meša“. Dobro je što je Nišava dobro regulisana obaloutvrdama i na drugi način, te ne izaziva probleme ni u vreme najvećih padavina. Grad je, pak, nadležan za vodotokove drugog reda – Gabrovačku, Jelašničku, Kunovičku, Rujničku, Velepoljsku, Malčansku, Matejevačku reku i Breničku reku, kao i Suvodolski, Kovanlučki, Knezselski, Humski, Rujnički i Mramorki potok, od kojih neki u vreme većih kiša postaju bujični i plave zemljište.

– Mi uglavnom ne radimo obaloutvrde, već rizike od plavljenja rešavamo proširivanjem vodotokova, kao i njihovim čišćenjem, jer su oni mesta na kojima se bezmalo najviše baca raznorazni otpad. Tako su Jelašnička, Malčanska i Velepoljska reka, koje su bile najveći problem, rešene značajnim proširivanjem rečnih korita. Jelašnička reka je, recimo, sa dva metra širine proširena na deset metara. Jedini potencijalni problem u budućnosti ostaje Suvodolski potok, i to zato što prolazi kroz niško naselje Brzi Brod, izneđu kuća, i predviđeno je njegovo izmeštanje. Projekat je već urađen i videćemo kada će za to biti obezbeđena sredstva – kaže Stoiljković.

Prema ovogodišnjem Operativnom planu odbrane od poplava na teritoriji grada Niša, za ovu namenu iz budžeta je planirano ukupno 8,8 miliona dinara. Za izvođenje radova na uređenju vodotokova drugog reda u cilju efikasne odrane od bujičnih poplava predviđeno je 7,2 miliona dinara, za stručne procene, elaborate i izveštaje o proceni rizika od poplava, praćenju realne situacije na terenu kako bi se predupredila poplava i izvođenje radova za odbranu od poplava- 1,5 miliona dinara, a za „dopunu magacina“ potrebnim sredstvima za odbranu od poplava 100.000 dinara.

Za prošlu godinu, međutim, iz budžeta je bilo izdvojeno više nego dvostruko – 17,84 miliona dinara, pre svega zbog nabavke „savremenih protivplavnih sistema“, koji su koštali sedam miliona. Za izvođenje radova na uređenju vodotokova drugog reda u cilju efikasne odrane od bujičnih poplava izdvojeno je 8,2 miliona, a za stručne procene, elaborate i izveštaje o proceni rizika od poplava, praćenju realne situacije na terenu kako bi se predupredila poplava i izvođenje radova za odbranu od poplava- 2,64 miliona.

– Cifre iz Operativnih planova nisu konačne, jer se u zavisnosti od potreba, iz budžetskih rezervi izdvajaju dodatna sredstva. Tako je recimo, prošle godine, po nalogu Štaba za vanredne situacije iz budžeta grada izdvojeno dodatnih 12,57 miliona dinara – kaže Stoiljković.

U Vojvodini nema opasnosti od poplava

Sve službe i javna vodoprivredna preduzeća u Vojvodini su u punoj pripravnosti za delovanje u sprečavanju eventualnih posledica koje bi mogle biti prouzrokovane zbog najavljenih obilnih padavina. Mehanizacija, alat i potrebni materijal su spremni i u slučaju potrebe može se brzo reagovati – konstatovano je na sednici Pokrajinskog štaba za vanredne situacije.

Foto: Pixabay/ID 1913330

Iako su vodostaji na velikim rekama u Vojvodini, kao što su Dunav, Sava i Tisa, na nivou koji je daleko ispod uvođenja čak i redovne odbrane od poplava, naloženo je nadležnim službama JVP „Vode Vojvodine“ i drugih vodoprivrednih preduzeća u Vojvodini 24-časovno osmatranje na terenu i stalna komunikacija između štabova za vanredne situacije susednih lokalnih samouprava, kao i sa sličnim službama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Rumuniji, saošteno je iz Pokrajinske vlade.

Na teritoriji Vojvodine, redovna odbrana od poplava jedino se i dalje sprovodi u Banatu na oko 62 kilometra Tamiša.

Na banatskim vodotocima, koje karakteriše bujični porast vodostaja zbog mogućih snažnijih padavina, pojačano se prati stanje na nasipima, objektima crpnih stanica i ustava.

Posle poplava 2014. godine kada je poplavljeno sremsko selo Jamena, izgrađeni su dodatni nasipi i učvršćeni postojeći na levoj obali Save. Jamena je poplavljena zato što je probijen nasip na Savi u Hrvatskoj, pa je voda došla preko njiva.

Ove godine objavljen je javni poziv za nabavku mobilnih brana za odbranu od poplava i prateće usluge na projektu prekogranične saradnje Mađarska – Srbija, koji se sufinansira iz IPA fondova EU.

Na jugu Srbije bez poplava – Najveći oprez u Trgovištu

I pored činjenice da je u poslednja dva dana na području sedam opština Pčinjskog okruga palo više od trideset litara kiše po kvadratnom metru nije zabeležen ni jedan slučaj izlivanja Južne Morave i njenih pritoka.

– I dalje smo u pripravnosti mada nivo reke Pčinje stagnira. Za sada ne postoji opasnost od poplave, ali raspoloživa mehanizacija je do daljeg u pripravnosti – potvrđeno je Danasu u Štabu za vanredne situacije u Trgovištu.

U stalnom zasedanju je i Štab u Vranju koji je aktiviran još pre nailaska kišnog talasa koji je prema oceni nadležnih ovoga puta „mimoišao Vranje“.

Najveći problem predstavlja loša odvodna mreža za atmosferske padavine pa su ulice u centru grada bile pod vodom. 

Opasnost od izlivanja gradske reke ne postoji jer je još jesenas uz ulaganje od nekoliko stotina hiljada dinara očišćeno njeno korito. Viši vodostaj Južne Morave na teritoriji Vranja pokrenuo je velike količine plastičnog otpada sa divljih deponija u blizini rečnog korita, a slična situacija je i na toku reke kod Vranjske Banje i Vladičinog Hana.

Na području opštine Bosilegrad otežano se odvija saobraćaj zbog opasnosti od klizišta na lokalnim putnim pravcima u brdsko planinskim područjima. Vladimir Zaharijev predsednik opštine navodi da je situacija pod kontrolom, ali da su nadležne službe u pripravnosti do daljnjeg. 

 

 

Povezani tekstovi