Kulić: Građani da budu medijski pismeniji, a novinari pošteniji

Lažne vesti kreiraju baš svi koji to hoće i čini se da je to baš najinkluzivnije područje u našem društvu, ispade još i demokratsko, ocenila je Kulić, u okviru serijala Press extra.

Prema njenim rečima, ranije se kreiranje lažnih vesti vezivalo za različite interesne grupacije, političke i ekonomske, koje su preko novinara, kao stalno glavnih krivica za lažne vesti, plasirale te informacije.

Sada može da ih kreira bilo ko i to odozdo, da ima taj domino efekat i bude u javnoj sferi, iako ni ovi kreatori odozgo nisu izuzeti, rekla je Kulić i predočila da se radi o plodnom tlu za manipulaciju.

Ono gde često grešimo je da su lažne vesti nov fenomen, što nije tačno, ali smo pojavom interneta dobili platformu koja je omogućila da te vesti budu mnogo brže, rekla je ona i konstatovala da je to uslovno demokratska platforma, jer nema nekoga ko govori – to jeste, a to nije.

Građani koji su imali viziju da bi društvene mreže mogle da budu neki prostor za osvajanje slobode shvatili su da one to nisu, tvrdi Kulić.

Ta platforma je postala dobro tržište za širenje lažnih vesti, ukazala je ona i napomenula da bi građani trebalo da budu medijski pismeniji, a novinari pošteniji, kada je reč o borbi protiv lažnih vesti.

Ono što je javlja kao ideja, od francuskog predsednika Emanuela Makrona, do lokalnih političara – loviti lažne vesti po internetu je apsolutno apsurdno, smatra Kulić i objašnjava da bi to bilo kao „loviti kršenje izborne tišine na društvenim mrežama“.

Ono što je opasno je što se pod lažnim vestima sada predstavlja i drugačije mišljenje, upozorila je ona.

To se čini u ovoj gotovo hladnoratovskoj podeli sveta kada zapadne medije okrivljuju istočne za lažne vesti, rekla je Kulić i podsetila da se u zapadnim medijima vrlo često čuje da su kreatori lažnih vesti mediji poput Sputnjika i Raša tudej.

Drugačije mišljenje nije lažna vest, ponovila je ona i naglasila da je važno skinuti taj teret manipulacije.

Kulić je rekla da mladi u novinarstvo ulaze sa manje nade, „za šta smo i mi sami novinari krivi“, ali i sa manje obrazovanja, pa su time podložniji različitim oblikovanjima koja nisu dobronamerna.

Mi na FPN se trudimo da ih naučimo kvalitetnom novinarstvu, da pišu i izveštavaju po uzusima tradicinalnog novinarstva i onoga što Kodeks jeste, rekla je Kulić.

Na kraju ih puštamo u naše novinarstvo i pitanje je da li će oni tu moći da istraju, konstatovala je Kulić, uverena da je jedan dovoljan da menja profesiju.

Neću odustati da ohrabrujem mlade ljude, istakla je ona i naglasila da nije bila žrtva talasa lažnih vesti, ali da je u jednom momentu karijere bila podložna kreiranju raznih neistina.

Mislim da se to dešava svakom čoveku u životu, naročito nama kojim smo izloženi dnevnim događajima u ovom poslu, zaključila je Kulić.