Ilustracija Foto: Pixabay/succo Za dva dana, tačnije 22. jula navršava se tačno deset godina od misterioznog nestanka, tada trinaestogodišnjeg dečaka, Đorđa Andrejića iz Majilovca, opština Veliko Gradište. Za njegov nestanak, koji je uzbudio čitavu srpsku javnost, prvobitno je bila okrivljena njegova majka Marina pod optužbom da ga je ubila.
Viši sud u Požarevcu ju je dva puta proglašavao krivom za teško ubistvo svoga sina i prvostepeno osuđivao na 20 godina zatvora.
Apelacioni sud u Kragujevcu, nakon jednog vračanja na ponovno suđenje, drugi put je doneo konačnu odluku kojom se Marina Andrejić, zbog nedostatka dokaza, pravosnažno oslobađa optužbi da je usmrtila svog sina Đorđa.
Tom odlukom ona je odmah puštena iz pritvora gde je provela 703 dana u požarevačkom Istražnom zatvoru. Zbog nezakonitog pritvaranja i pretrpljene duševne boli Marinin advokat Srbislav Stojanović tužio je državu Srbiju tražeći 17 miliona dinara odštete za svoju klijentkinju.
Prema rečima advokata Stojanovića tužbu je podneo parničnom odeljenju Višeg suda u Požarevcu ali je sutkinja koja odlučivala o tužbenom zahtevu u celosti ga je odbila, uz obrazloženje da je Marina Andrejić sama kriva što je toliko dana bila u pritvoru, zbog njene opstrukcije u istrazi, a kasnije i suđenja.
– Nakon odbijenja naše tužbe u celosti kojom smo tražili 17 miliona dinara odštete, ja sam napisao žalbu Apelacionom sudu u Kragujevcu, koju je usvojio i preinačio presudu požarevačkog Višeg suda, dosudivši dva miliona dinara odštete za 703 dana nezakonitog pritvora moje klijentkinje. I ja i klijentkinja bili smo nezadovoljni tim iznosom, jer je taj iznos ispod minimalnog, oko dve hiljade dinara na dan, s obzirom da smo traženi iznos usklađivali sa dotašnjom sudskom praksom, kojom se u takvim slučajevima dosuđivalo po sto evra na dan provedenih u pritvoru. Zbog toga napisao sam Ustavnu žalbu Ustavnom sudu u Beogradu, ali od našeg podnošenja žalbe prošlo je skoro dve i po godine, ne dobivši nikavu presudu od tog suda, kao niti jednu informaciju o sudbini naše žalbe – priča advokat Stojanović.
On je naglasio da po dobijanju presude od Ustavnog suda, ako taj sud ne prihvati njihove zahteve, da će se žaliti Sudu za ljudska prava u Strazburu, koji će doneti konačnu presudu.
Stojanović kaže da je Marina nakon izlaska iz pritvora živela jedno vreme sa nekim deviznim penzionerom u Kličevcu, kod Požarevca i da su se razišli.
– Nakon razilaska sa tim čovek Marina se vratila da živi sa roditeljima u rodnom selu Lučici. Nakon smrti svekrve preselila se u porodičnu kuću u Majilovcu gde je živela sa svojom ćerkom Anđelom. Nakon ćerkine udaje u susednom selu ostala je da sama živi u toj kući. U međuvremenu postala je baka pošto joj je ćerka podarila unuče. Zbog nemogućnosti da nađe bilo kakav posao kojim bi obezbedila sredstva za život, iz razloga što je satanizovana u javnosti optužujući je da je ubila svoga sina i podozrenje meštana Majilovca, otišla je da živi i radi u Novi Pazar. Zaposlila se u jednoj tekstilnoj fabrici u Pazaru i još se uvek nalazi u tom gradu – rekao je njen advokat.
Podsećamo da je Više javno tužilaštvo u Požarevcu podiglo optužnicu protiv Marine Andrejić, zbog krivičnog dela teškog ubistva deteta.
Ona je optužena da je, krajem jula 2010. godine, ubila svog 13-godišnjeg sina Đorđa, u selu Majilovac, kod Velikog Gradišta.
Đorđe je nestao 22. jula te godine u ataru sela Majilovac, nakon što je sa majkom otišao na njivu. Za posmrtnim ostacima dečaka tragalo se gotovo četiri meseca.
U potragu je bilo uključeno više od 500 ljudi, ali on nije pronađen.
Lovci su tek 7. novembra u selu Majilovac pronašli lobanju, a ovaj teren pretraživan je i u narednih nekoliko dana, kako bi se pronašli i ostali delovi dečakovog tela.
DNK analizom lobanje koju je izvršio Biološki fakultet iz Beograda utvrđeno je da je pripadala nestalom dečaku.
Marina Andrejić je uhapšena 25. jula, tri dana nakon nestanka njenog sina. Prvobitno je tvrdila da ga je ubila udarcem motike u glavu, da bi kasnije to porekla.
Veštačeno dva puta
Lobanja koju su lovci pronašli u novembru 2010. godine veštačena je u dva navrata.
Prvi veštak tvrdio je da ova lobanja pripada dečaku, dok je kasnije grupa drugih veštaka utvrdila da je ona oprana u izbeljivaču, što se radi kad se želi uništenje DNK.
Marinin branilac tražio je da se zubi lobanje uporede sa dečakovim zubnim kartonom, ali sud to nije dozvolio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
