Povodom obeležavanja Veka borbe za ženska ljudska prava, Ministarstvo rada i socijalne politike – Uprava za rodnu ravnopravnost, u saradnji sa listom Danas, uz finansijsku podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i Evropske unije, upoznaje tokom meseca marta javnost sa osnovnim principima rodne ravnopravnosti.
Flora Tristan pokušava da poveže ideje za oslobođenje žene sa radničkim pokretom. U knjizi Radnička unija (L’Union ouvriere), 1843. unosi i posebne zahteve žena (pravo na rad, na jednako obrazovanje, izjednačavanje muškaraca i žena u porodici, pravo na razvod braka, na jednake nadnice za jednak rad). Koreni socijalističkog feminizma su u njenom delu i delanju. Poznata je Florina rečenica „Najugnjeteniji muškarac ugnjetava svoju ženu. Ona je proleter proletera“. Ona je shvatala da ima suviše protivnika „Imam skoro čitav svet protiv sebe. Muškarce zbog toga što tražim emancipaciju žena, vlasnike zato što tražim emancipaciju najamnih radnika“. A ni mnogi ideolozi radničkog pokreta nisu hteli da shvate njene zahteve (Prudon, Lasal).
Marks i Engels u Komunističkom manifestu (1848. godine) i drugim delima govore o položaju žene-radnice u kapitalizmu i o njenom oslobođenju. Po njima, ekonomska nezavisnost žene preduslov je za oslobođenje žena od svih oblika zavisnosti i povezana je sa borbom radničke klase. Oslobođenje žena biće posledica oslobođenja proletarijata od kapitalističke eksploatacije. Tek August Bebel ozbiljnije razmatra žensko pitanje u knjizi Žena i socijalizam, a u Nemačkoj Socijaldemokratska partija, 1891, na inicijativu Klare Cetkin, uključuje u svoj program i ostvarenje ravnopravnosti žena. Klara Cetkin i Roza Luksemburg će u okviru Druge internacionale organizovati prvu međunarodnu konferenciju žena socijaldemokratkinja. Na sledećoj u Kopenhagenu, 1910. godine, usvojen je njen predlog da se osmi mart proslavlja kao Dan međunarodne solidarnosti žena.
U Rusiji Februarska revolucija kreće kao obeležavanje Međunarodnog dana žena. Aleksandra Kolontaj je uspela da taj dan postane državni praznik u SSSR.
Feminizam je potisnut, a potom i prokažen u zemljama koje su imale socijalističke revolucije i autentične ženske pokrete, tako da je nestalo kontinuiteta u artikulaciji ženskih zahteva. U prvi plan su došla klasna pitanja, a kako su se nakon revolucija društva birokratizovala ostajalo je sve manje prostora za zahteve žena. Ipak, neki od ključnih zahteva socijaldemokratkinja ostvareni su u socijalističkim zemljama (pravo glasa, izjednačavanje žena i muškaraca u zakonskoj regulativi, uz stalne otpore i pravo na abortus). Međutim, autentični ženski pokreti su marginalizirani i praktično ugušeni, a doprinos feministkinja socijalističkoj revoluciji prikriven.
Ali, sa obnavljanjem ženskih zahteva krajem šezdesetih na Zapadu i u socijalističkim zemljama se među intelektualkama nanovo artikulišu feminističke ideje, otkrivaju prethodnice, njihovi zahtevi i borba..
Ideje koje je od 1869. godine o socijalističkom preobražaju društva i o oslobođenju žena u Srbiji zastupao Svetozar Marković, za koje su se zalagale brojne feministkinje između dva svetska rata imaju i danas svoje zagovornice.
Uređuje: Vesna Jarić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
