Mediji nacionalnih manjina izloženi dvostrukom pritisku 1Foto: Stanislav Milojkovic

To je kao ključni problem izdvojila analiza koju je organizovala Misija OEBS-a u Srbiji u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije i Centrom za održive zajednice.

„U tom smislu, loše je što ne postoje mehanizmi koji bi obezbedili autonomiju i nezavisnu uređivačku politiku manjinskih medija, a time i medijski pluralizam i kvalitet sadržaja koji se emituje“, naglasio je Nedim Sejdinović, nezavisni konsultant i autor studije, na nedavno održanoj raspravi o izveštaju.

„Nažalost, prilikom izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima propuštena je prilika da se razgovara o njihovoj ulozi, iako je informisanje definisano kao jedna od četiri oblasti njihove nadležnosti. To je bila prilika da se neki od problema reše, ali je to prošlo bez javne rasprave“, rekao je Sejdinović.

U analizi se ističe da Nacionalni saveti imaju značajnu ulogu u konkursnom sufinansiranju medija, pa na taj način mogu da ostvare uticaj i na medije u privatnom vlasništvu.

„Ne treba međutim smetnuti s uma ni činjenicu da su novi vlasnici medija u Srbiji predstavnici vladajuće većinske političke oligarhije, i da postoji njihov neprikriven uticaj na uređivačku politiku medija kojima gazduju. Trenutno su predstavnici manjinskih medija i većinske političke elite u Srbiji u simbiozi, pa su novinari u tim medijima izloženi dvostrukom pritisku iz istog pravca. Biće međutim interesantno kako će se manjinski i višejezični mediji ponašati ukoliko dođe do prekida te simbioze“, navedeno je u analizi.

Sa tom konstatacijom se, tokom onlajn predstavljanja izveštaja, jedino nije složio predsednik Nacionalnog saveta Mađara Jene Hajnal, navodeći da je izveštaj „pristrasan rad pojedinca“, u kome je preuveličan uticaj nacionalnih saveta, dok „ništa pozitivno nije navedeno“.

Izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić ocenio je da taj izveštaj ni na koji način nije pristrasan, te da je uticaj veći kod onih medija čiji su saveti osnivači. „Svedoci smo da saveti u praksi ne štite nacionalni identitet već sprovode svoju ili politiku manjinske stranke kroz medije“, naglasio je on.

Manjinski mediji će se, kako je naveo Sejdinović, suočiti sa još jednim potencijalno velikim problemom ove i sledeće godine, kada ističe obavezujući petogodišnji rok od privatizacije značajnog broja medija.

Time prestaje da važi obaveza vlasnika da emituju program na manjinskom jeziku. Predmet privatizacije su bila 43 višejezična medija, a nisu obezbeđeni mehanizmi koji će omogućiti njihovo adekvatno i dugoročno (su)finansiranje, zbog čega je veliki broj privatizovanih medija došao u veoma tešku situaciju, a jedan broj njih je prestao i da postoji“, piše u analizi.

U izveštaju je navedeno i da Agencija za privatizaciju i REM do danas nisu objavili izveštaj o tome u kojoj meri su privatizovani mediji poštovali „ionako slabašnu“ zakonsku odredbu o kontinuitetu. „Istek obaveze će sasvim izvesno rezultirati smanjenjem broja medija koji imaju sadržaje na manjinskim jezicima, odnosno neki višejezični mediji, iz razloga smanjenja cene produkcije, postaće jednojezični. Osim toga, veliki broj medija sa liste ima sadržaj na manjinskom jeziku samo u simboličkim razmerama“, objašnjeno je u analizi.

U vezi sa tim, novinar iz sindikata „Nezavisnost“ Radio-televizije Vojvodina (RTV) Darko Šper pomenuo je slučaj otpuštanja 200 zaposlenih u toj medijskoj kući, a šta će, kako tvrdi, direktno uticati na proizvodnju sadržaja na manjinskim jezicima.

„Trenutno se odvija čudan proces gde poslodavac otpuštenima nudi da potpišu ugovore o privremenom i povremenom radu nakon što je uvideo praznine“, rekao je Šper i podsetio da RTV ima devet televizijskih i sedam radijskih programa na jezicima manjina te je naveo da je zbog tih otpuštanja upućeno otvoreno pismo međunarodnim organizacijama, među kojima OEBS-u i Evropskoj komisiji.

Najzastupljeniji mađarski jezik

Trenutno u Srbiji postoji 153 medija koji izveštavaju i na jezicima nacionalnih manjina, gde su najzastupljeniji mađarski jezik (na 50 medija), romski (26), slovački (21) i albanski (19).

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.