RTS da se odrekne reklama za kladionice: Možda je zakonito ali je nemoralno i neodgovorno, tvrde sagovornici Danasa

Ipak, deo javnosti i dalje negoduje zbog te zakonske odredbe, pozivajući se na neophodnu prevenciju bolesti zavisnosti kao i potencijalno štetan uticaj koji ovakve vrste igrara na sreću mogu da imaju na maloletnike.

U prilog toj zabrinutosti javnosti govore i podaci Udruženja priređivača igara na sreću od prošle godine, po kojima je Srbija na drugom mestu u Evropi po broju kockarnica i kladionica po glavi stanovnika, sa nešto manje od 3.000 kladionica.

Inače, klađenje i reklamiranje kladionica regulisano je Zakonom o oglašavanju i Zakonom o igrama na sreću, a poslednjim izmenama ovog prvog, značajno je ograničava vidljivost ovakvih oglasnih poruka.

Kladionice više ne mogu da se reklamiraju na otvorenim površinama poput bilborda ili autobusa, kao ni u novinama, filmovima, spotovima, a u reklamama više ne smeju da se pojavljuju poznate ličnosti.

TV reklame za igre na sreću dozvoljene su isključivo u periodu od 23:00 do 06:00 časova, osim tokom direktnih prenosa sportskih događaja kada je oglašavanje zakonski dozvoljeno.

Ipak, deo javnosti nalazi etički spornim to što se klađenje, iako zakonom dozvoljeno, reklamira upravo na Javnom servisu, koji, kako smatraju stručnjaci, ima posebnu odgovornost za sadržaje koje emituje.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski napominje da postoje primeri u Evropi gde javnom servisu uopšte nije dopušten advertajzing, odnosno oglašavanje, reklamiranje, kakav je primer BBC-a.

– Tamo nikakve reklame nisu moguće. Ali BBC ima negde između 4,5 do šest milijardi funti godišnjeg prihoda od pretplate. U zemljama u kojim su javnim servisima dozvoljene profitabilne aktivnosti, odnosno finansiranje iz komercijalnih izvora, nema primera da je ograničeno da neke reklame mogu da se emituju, a druge ne mogu. Ali, kada je u pitanju etički momenat, lično kao neko ko se bavi medijima i javnim servisom godinama, mislim da ta vrsta reklamiranja nije naročito prihvatljiva i da bi javni servis, bez obzira što ga zakon na to ne obavezuje, mogao da se liši te vrste prihoda, jer ima zagarantovane prihode koji su iz takse i ima komercijalne prihode koji su od reklamiranja uopšte i prodaje određenih programskih, što kulturnih, filmskih, muzičkih sadržaja, tako da bi bilo dobro da on bude primer ostalima da to nije baš najbolji način dolaženja do prihoda, pojašnjava Veljanovski za Danas.

Međutim, on je uveren da ovakav javni servis kakav je naš RTS, „koji u krajnjoj liniji još nije ni dokazao sebe kao javni servis“, o tome „apsolutno ne razmišlja“ i ne očekuje da oni nešto tako mogu da urade.

Na pitanje da li bi RTS sebi mogao da priušti takav korak, sagovornik pojašnjava da je njihov prihodi preko pretplate proteklih godina dostizao oko 130 do 140 miliona evra na godišnjem nivou.

– Mora se priznati da je to jedan od najmanjih prihoda u Evropi. Naravno, ipak su nemoguća poređenja sa BBC i Velikom Britanijom, koji imaju milijarde funti (a funta je za oko 20 odsto veća od evra). Ipak, Javni servis se, otkako je prešao sto miliona evra godišnjih prihoda, nekako stabilizovao. Moramo da imamo u vidu da je medijska organizacija tipa javnog servisa skupa stvar, jer on ima mnogo veće obaveze, mora da ima raznovrsne programe, mora da bude svuda, da teži najvišim standardima kvaliteta. A čak i uz sve to mislim da bi bilo dobro da se odrekne prihoda od reklamiranja kladionica, smatra Veljanovski.

„Reklamiranje kladionica i kockarnica direktno doprinosi razvoju bolesti zavisnosti, obaranja produktivnosti i povećanju kriminaliteta u društvu“, jasan je potpredsednik stranke Srbija centar (Srce) i nekadašnji član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Slobodan Cvejić.

On ide korak dalje i kaže da su mnoge zemlje u našem neposrednom okruženju zabranile rad samih kladionica ili preduzele neke druge mere drastičnog ograničenja njihovog rada.

– Vladajući režim u Srbiji ne vidi nikakav problem u endemskom širenju kladionica sve do susedstava osnovnih škola i vrtića. Vrlo je moguće da režim koristi velike kladioničarske sisteme kao „redovnu rezervu“ za finansijsku podršku budžetu onda kada je to potrebno, a sa vremenom je to sve češće, napominje Cvejić.

Kako navodi, ako bi država nešto mogla da učini kao prvi korak, to bi bila zabrana reklamiranja na RTS, „koji se reklamira kao medijski servis svih građana Srbije“.

– Ovo je, zapravo, deo šireg pitanja komercijalnog reklamiranja na javnom servisu, ali reklamiranje klađenja i kockanja svakako je etički gorući problem i zaslužuje hitnu intervenciju, pa ako treba i izmenu zakona koji to reklamiranje uređuje, decidan je sagovornik Danasa.

RTS bez odgovora
Generalnu direktorku Radio-televizije Srbije Manju Grčić ali i predsednika Upravnog odbora RTS Branislava Klanščeka, list Danas je pitao da li smatra etički prikladnim da Javni servis reklamira kladionice, iako u zakonom dozvoljenim granicama, kao i da li je RTS u finansijskoj situaciji koja bi dozvolila da se odrekne tog marketinškog sadržaja. Odgovore nismo dobili do trenutka pisanja teksta.