Milovan Glišić i prezimena koja podsećaju na živinu

Ova anegdota koju je objavio Mali žurnal dogodila se jednog kišnog septembarskog jutra dok je Milovan Glišić šetao Terazijama.

U toku šetnje pažnju su mu privukla dva uznemirena čoveka koja su se žustro raspravljala oko nekog izgubljenog pisma.

Milovan Glišić je čuo da pričaju dijalektom, koji u tekstu nazvan jugoistočnim a po današnjoj klasifikaciji to bi bio prizrensko-timočki.

Pošto je bio veliki ljubitelj jezika a ovaj dijalekat nije mogao često da čuje rešio je da prati dvojicu južnjaka čisto da bi ih slušao kako pričaju.

Posle nekog vremena shvatio je da bi bilo nekulturno da samo tako ide za njima i parti ih bez reči pa je rešio da ih pita ko su i odakle su.

Ova dva čoveka su očigledno bili u nekoj nevolji, i zbog blage i dobroćudne pojave Milovana Glišića u njemu su videli spasioca koji bi im mogao pomoći, pa su ga pozdravili kao da ga znaju od ranije.

Glišić, koga je autor teksta sve vreme zvao „čiča“ je odmah pitao ovu dvojicu da nisu možda iz Vlasotinca ili iz Vranja, na šta su oni odrično odgovorili i rekli mu da su iz Leskovca.

Kada ih je pitao kojim su poslom u Beogradu rekli su mu da im je jedan prijatelj iz Leskovca dao deset dukata koje treba da daju jednom beogradskom štamparu zajedno sa nekim pismom, ali to pismo su izgubili, i sad nikako ne mogu da se sete imena tog štampara.

Milovan Glišić im je rekao da u celom Beogradu ima svega četiri štampara i knjižara i da će im vrlo rado pomoći da nađu onog kojeg traže, samo je potrebno da se bar sete kako mu prezime zvuči.

Jedan od Leskovčana je rekao kako prezime tog štampara ima veze sa nekom domaćom životinjom ali on nikako ne može da se seti kojom.

„Da nije Purić?“ pitao je Milovan Glišić.

„Takoj mu nešto beše ime na pujku na kokošku da me ubiješ sad ne mogu da se setim“, odgovorio je jedan od Leskovčana.

Tad im je Glišić rekao da to mora biti Petar Ćurčić na šta ova dvojica uskliknuše „Taj je gospodine, bog te živeo“.

Onda ih je naš poznati književnih odveo do radnje Petra Ćurčića i usput ih pitao kako se zovu.

Jedan se zvao Mane Premeganac a drugi Stanko Bivolarević.

Kad je čuo kako se Stanko preziva Glišić mu je rekao „Pa ti si bar rode mogao po svome prezimenu lakše da zapamtiš ime ovog knjižara, jer vidiš da i tvoje prezime, kako ono ti reče, liči na živinku, pa ti je bar moglo ono da posluži za živi rečnik“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.