Mladi žele da rade i doprinose razvoju društva i očuvanju zemlje

Srbija u periodu od 2008. godine, kaže Dino, nije bila u stanju da pruži mladim ljudima ništa novo i prosperitetno. Nije to bilo do političke situacije već do jedne ljudske rasejanosti i nevidljivog neprijatelja kojeg kroz tranziciju ni poznati „Mile“ nije uspeo da osvoji.

Sebe opisuje kao osobu sa željama, jakom voljom, ali i nedostatkom mogućnost.

Kako kaže, presudni trenutak za odlazak bio je kada je shvatio da je u Srbiji konstantno izneverena reč po pitanju radnih sati i količine dobijenog novca, odnosno plate.

„Poslodavci nisu bili na nivou profesionalne norme niti korektni u odnosu prema zaposlenima. Stanje nepravde i anarhije na polju prava radnika kao i veliki priliv novca za privatnike u sivoj ekonomiji. To sivilo me je nateralo da se odlučim na jednu promenu sredine. Naime, želeo sam da odem van Balkana“, naglašava Dino.

U razgovoru sa svojim prijateljima shvatio je da Turska nudi priliku mladim ljudima da studiraju i shodno njihovim rezultatima dobiju stipendiju od države.

„Ovo je bila moja prilika za taj željeni korak, nisam birao već sam uzeo ono što mi se nudilo i kao odličan učenik sa više nego zadovoljavajućim kriterijumima bivam pozvan u Tursku“, objašnjava Dino.

Kada je odlazio, kaže, seća se pogleda svog oca.

„U tom pogledu bistrom poput moje reke Lim, bez izgovorene jedne reči, sve mi je bilo jasno ali mi nije bilo svejedno. Naime, imamo izreku koja kaže „Pametnom je išaret dovoljan“. Išaret znači znak ili nešto što se ukazuje određenoj osobi, te je meni ukazano šta mi je činiti“, smatra on.

Nije on taj, kaže, koji diktira uslove, ali jeste onaj koji je završio određene škole.

„Bilo bi zgodno da shodno mom obrazovanju nađem posao u ministarstvu spoljnih poslova ili unutrašnjih poslova Srbije, ali nekoliko mojih pokušaja da se isto ostvari biva odbačeno od strane predstavnika države Srbije“, objašnjava Dino.

Turska mu je, ističe, pružila mogućnost rada i dokazivanja na polju njegove struke, a to su bezbednost, međunarodni odnosi i jezici.

„Radio sam preko dve godine na Turskoj Radio Televiziji u emisiji koju sam vodio sa svojim prijateljima. Priroda te emisije jeste bila da se obraćamo mladim ljudima i emitovala se petkom u 21 čas, a repriza je bila nedeljom ujutru. Ime programa bilo je „Pričajte sa nama“. Emitovala se od 2016. do 2019. godine. Turska mi je omogućila da pomognem svojoj zemlji takođe kroz poslednji implementirani projekat obuhvatajući rad MUP-a republike Srbije, Ministarstva turske dijaspore, policije i službi granične bezbednosti“, priča Dino.

Kaže i da nije diplomirao na bilo kakvom „Mega Privatnom Univerzitetu“ ili nekoj drugoj ustanovi, koja se bavi trgovinom i štampanjem diploma.

„Imao sam sreću da su moji profesori izuzetno cenjeni kako u zemlji tako i u inostranstvu. Naravno, moram stalno da pratim dešavanja na Balkanu, regiji Bliskog Istoka kao i šire. Postoje određeni segmenti interesa na Balkanu od strane moćnijih država, ali je glavna stvar da Srbiji nedostaje veći stepen bezbednosti kao i granične kontrole. Uključujući ljudstvo i tehnologiju koja sprečava bilo koji vid krijumčarenja. Na veliku žalost BIA i njen uticaj na Ministarstvo spoljnih poslova nije kao nekada te se određene stvari i ne mogu tako efikasno uraditi kako bi trebalo“, smatra Dino.

Dotakao se i problema mladih ljudi u Srbiji.

„Postoji veliki vakum u kojem mladi mogu naći posao jer mladi zaista žele da rade i doprinose razvoju društva i očuvanju zemlje. Vlada je prolazna, ljudi su prolazni kao i njihove funkcije, međutim država mora i treba da živi, ali to je moguće jedino kroz individualni i zajednički razvoj same te zemlje, u ovom slučaju Srbije. Svesno moramo odbaciti neefikasan kadar i otvoriti vrata obrazovanim ljudima koji su željni rada i dokazivanja na datom polju“, naglašava on.

Veliki problem u Srbiji, navodi, jeste i siromaštvo.

„On jeste problem i neophodna je reforma prvo određene politike i strategije razvoja poslova kao i zaštite prava radnika. Siromaštvo nije instant rešiv problem već dugotrajan pravilno kalkulisan plan za žitelje Srbije. Ovom problemu treba da pristupe profesionalnci u toj oblasti u saglasnosti sa privatnim sektorom zarad kreiranja bolje klime mogućih zaposlenja“, predlaže Dino.

On je stanje u društvu uporedio sa delom Franca Kafke „Metamorfoza“.

„Kada ubijete komarca realno je da je to jedan od pet miliona, iako je krv na košulji i dalje sveža. Vidite i sami da moramo od dosadnih komaraca procesom metamorfoze postati malo drugačije bube. Kafka je to na sebi svojstven način objasnio, a moje objašnjenje je striktno vezano za rezultate i jedinstvo u narodu. Kada narod bude ujedinjen oko jedne zajedničke ideje tada će svrha tih protesta imati rezultate. Komarac može preneti malariju, a nadam se da ovi naši mogu preneti demokratiju jer u kvantitetu može uvek biti kvaliteta“, slikovito opisuje Dino.

Moramo, kaže, biti svesni da na političkoj sceni u Srbiji nedostaje entuzijazma, sposobnosti, veštine kao i umnih mladih intelektualaca koji mogu doprineti Srbiji.

On ističe da činjenica da se kreće u akademskim krugovima znači da je ljudima iz njehovog okruženja lako da razumeju dešavanja u Srbiji.

„Prilikom interakcije sa ljudima koji nisu iz ovih krugova uvek dobijem niz pitanja koja se odnose na prirodne lepote moje zemlje i mesta koja bi trebalo da posete. Turci imaju jako pozitivno mišljenje o regiji Balkan generalno i Srbiji specifično“, objašnjava on.

U Turskoj osim ambasadora i diplomatskog odeljenja sa kojim ima korektan odnos, kaže, postoje građani i iz naše zemlje sa kojima ima dobar odnos.

„Nemam problem sa komunikacijom jer govorim nekoliko jezika te bilo koja jezička barijera biva brzo prevaziđena i sklapanje prijateljstva je nešto što je prirodno i logično. Osim građana Srbije ovde možete naći građane svih Balkanskih zemalja tako da su naša zajednička druženja uvek zanimljiva i prijatna“, navodi Dino.

Priča nam i šta je sve proživeo za ovo vreme koliko živi i radi u Turskoj.

„U Turskoj sam bio kada je FETO teroristička organizacija pokušala da ubije i svrgne sa vlasti demokratski izabranog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Shvatio sam da vodeća AK Partija (Adalet Kalkınma Partisi), Partija Pravde i Progresa zaista jeste takva. Nije me začudila demonizacija ove vlasti od strane zapadnih medija kao ni Američki potez Trgovinskog tata sa Turskom“, objašnjava on. 

Bio je u Ankari, navodi, i kada su bombe padale, kada su avioni bombardovali zgradu parlamenta, vojnici pucali i ubijali civile i unatoč svemu tome, kaže, narod je pokazao da je jedinstvo imperativ i da vlada koju su birali radi izuzetan posao za svoje građane.

„Tada sam shvatio da nama u Srbiji nedostaje takav jedan sistem vođenja države i vlastodršca. Samo boravak u stranoj zemlji i završavanje studija Međunarodnih odnosa mi omogućava da objektivno rasuđujem i razumem situaciju u kojoj se nalazi jedna država i sam ja. Dosta se čovek izgradi kada zna da se mora osloniti na svoje kvalitete, na sopstveni rad i naravno na neizmernu ljubav koju crpimo od svoje porodice koja se nalazi u Srbiji. Zaista se nadam da ću u što kraćem roku uspeti da doprinesem konkretnom razvoju Srbije, ali naravno više to ne zavisi od mene već od države, da mi i to dopusti, govori Dino.

On upućuje hvale i na račun Ministarstva zdravlja Turske za to sa kojom lakoćom je sada omogućeno svima da odu u bolnicu.

„Sve se radi preko interneta, unesu se podaci i zakaže sastanak sa doktorom i naravno po tom sistemu izaberete bolnicu dan sat i završite sve jako brzo bez da date bilo kakav poklon doktoru koji je pod zakletvom da vas mora lečiti. Zemlja je jako dobro digitalizovana od sistema javnog prevoza, preko plaćanja svih računa do vađenja rodnog lista. Sve se radi preko interneta, naravno umesto pečata tu je zvanični bar kod“, objašnjava Dino.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Nova priča u rubrici #nasiljudiusvetu na portalu @danas.rs #ListDanas #vikend

Објава коју дели Dnevni list Danas (@danas.rs) дана 5. Апр 2020. у 6:57 PDT

Dino o Ankari

Osim što je glavni grad, ujedno je predivan grad. Grad ima svoju dušu i pregršt mesta koje možete obići.

U Ankari postoji preko 38 Šoping Centara i radi poređenja svi su veći od bilo bilo kojeg šoping centra u Beogradu ili Novom Sadu.

Govorim iz ličnog iskustva, a naravno i vi sami možete proveriti.

Svi centri vrve od ljud

i i jako je živo, a to vam govori o finansijskoj situaciju Turske kao i porastu srednje klase.Verujem da usled mnogobrojnih serija ljudi bivaju oduševljeni Istanbulom, ali verujte mi da postoji kompletna Crnomorska regija na severu Turske i moj savet je da za ovo leto tu provedete vaš odmor.