Moramo sačuvati Koridor 10

Mnogi Dimitrovgrađani, ali i žitelji susednih gradova istočne i južne Srbije, godinama su se snabdevali raznim proizvodima iz Bugarske, baveći se i švercom cigareta. I do stotine ljudi dnevno samo iz Dimitrovgrada prelazilo je preko graničnog prelaza Gradina. Prema nekim nezvaničnim podacima običnim švercom, najčešće cigareta, iz ovog grada bavio se veliki broj žitelja pograničnog Dimitrovgrada. Ulaskom Bugarske u Evropsku uniju i uvođenjem viza za naše građane taj „biznis“ je prekinut. U ovom gradu, jednoj od najsiromašnijih opština, u kojoj živi oko 11.000 stanovnika, veliki broj preduzeća ne radi, a ova pogranična opština je dugo godina bila na dnu lestvice prema primanjima u Srbiji. Poslednji podaci kazuju da decembarski prosek plata u opštini iznosi oko 20.000 dinara, što je za više od osam hiljada niže od republičkog proseka.

Donatorska konferencija

– Nemačka vladina organizacija GTZ u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, nevladinom organizacijom Natura Balkanika i opštinom Dimitrovgrad u Dimitrovgradu danas održava donatorsku konferenciju. Reč je o prezentaciji regionalnih projekata za ruralni razvoj u pograničnim oblastima Srbije, Bugarske i Makedonije. Iz Srbije se očekuje dolazak predstavnika šest opština, a iz Bugarske i Makedonije po četiri opštine. Ceo projekat zove se Evropa u srcu Balkana – kaže Veličkov

Većina stanovnika Dimitrovgrada živela je, dakle, godinama od takozvanog „mravljeg šverca“ iz susedne zemlje. Sada toga više nema. Sami građani, a i carinici s Gradine, kažu da je drastično opao prelazak naših građana. Nema više ne samo putnika iz Dimitrovgrada, nego i iz obližnjih gradova, Pirota ili Niša, koji su svakodnevno odlazili u šoping u Sofiju, Dragoman, ili Slivnicu i koji su kupovali prehrambene proizvode, cigarete ili drugu robu. Nema više ni onih koji su i po nekoliko puta dnevno odlazili u šoping i sitan šverc.
Kako se to odražava na život ove pogranične opštine pitamo predsednika opštine dr Veselina Veličkova?
– Još uvek ne može ništa konkretno da se kaže, ali je sigurno da je priliv novca u kućne budžete smanjen. Najverovatnije da će to ostaviti i određene posledice. Generalno gledano, takav način zarađivanja za život ne možemo da prihvatimo, već samo nova radna mesta. To nije samo moja, već je to ideja Evropske unije koja ima neke programe ekonomskog jačanja prigraničnih područja prema Uniji. Očekujem da se u dogledno vreme odobre sredstva za takve namene. Potrebna je, naravno, i politička volja na državnom nivou – kaže Veličkov.
Veličkov kaže da u tome što su sada prve komšije novoj članici ne vidi neku razliku u odnosu na ranije vreme, osim što su sada promet putnika na granici i tranzit drastično smanjeni. – Interes države je očuvanje Koridora 10. Ako to izgubimo biće veoma teško. Moramo da shvatimo da će biti izgrađeni savremeni koridori u Rumuniji i Bugarskoj. Ako mi u međuvremenu naš Koridor ne osposobimo za takav savremeni saobraćaj izgubićemo mnogo godina. Interes Srbije treba da bude da se taj Koridor zadrži i to kroz olakšane i ubrzane carinske formalnosti i usklađivanje putnih taksi – kaže Veličkov.
Privredna slika opštine, međutim, nije nimalo ružičasta. Gumarska industrija (GID) i Konfekcija Sloboda, u kojima je radio i najveći broj radnika, ne rade.