Muke pisca koji ne zna da se probije uz pomoć prijateljskih veza 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

List Vreme pre tačno 80 godina na naslovnoj strani piše o najvećim manevrima u vazduhu koji se održavaju u Engleskoj, a verovatno i u svetu. Slika pokazuje kako, na znak opasnosti, posluga jednog odseka protivavionske odbrane žuri sa svojim oruđima.

Muke pisca koji ne zna da se probije uz pomoć prijateljskih veza 2
Foto: Screenshot Digitalna.nb.rs

Polovina Engleske bila je noćas u tami i na taj način Englezi su u vreme mira doživeli ono što je najsličnije eventualnom vremenu rata. Na prostoru od 27.000 kvadratnih milja nije bilo uopšte svetla, a sav saobraćaj odvijao se sa zasenjenim farovima, navodi se u tekstu.

Te 1939. godine poznati književnik Dragutin Ilić Jejo našao se u situaciji da izgubi nagradu od 6.000 dinara Srpske kraljevske akademije nauka koju je dobio za svoj roman „Cirkuzani“ jer nije mogao da nađe izdavača za svoje delo. Naime, u odredbi zadužbine Milana V. Đorđevića izričito je navedeno da se autoru isplati nagrada tek kad Akademiji podnese odštampano nagrađeno delo. Međutim, pored sveg truda Jejo za dve godine nije uspeo da nađe nikoga i zbog toga postoji mogućnost da za dva meseca izgubi pravo na nagradu.

Saradnik Vremena zatekao je književnika u njegovoj kancelariji u Ministarstvu pošta i telegrafa. Iako na odsustvu, Jejo dolazi ovamo da u miru radi na svojim literarnim poduhvatima.

„Više nego ma koji pisac, ja sam imao prilike da se uverim koliko je kod nas važno biti vezan za izvesnu književnu koteriju. To je ustvari kod nas i najvažnije. Ništa ne znači ni rad, ni trud, ni umetničke sposobnosti. Sve pada pred – prijateljskim vezama. Ja nažalost, nisam nikada umeo da stvaram prijateljske veze, koje bih koristio da pomoću njih idem napred. Meni je glavni princip u životu da budem slobodan i da mogu u svako doba da kažem svakome istinu u lice. I to je svakako bilo po mene fatalno“, ispričao je za Vreme književnik.

Jejo je naveo i da je u toku dve godine obišao sve beogradske izdavače, nudeći im da štampaju njegov roman. Međutim, oni se nisu mnogo obazirali na nagradu koju roman nosi, zanimalo ih je samo ko stoji iza njega i čim bi videli da je usamljen, ostavljali bi roman na stranu.

Uprkos svom slučaju, Jejo i dalje radi, spremajući dva nova romana koja će opet poslati Akademiji nauka.

Muke pisca koji ne zna da se probije uz pomoć prijateljskih veza 3
Foto: Screenshot Digitalna.nb.rs

„Ako i ovi romani budu nagrađeni, verujem da će se sa njima dogoditi isto što i sa ’Cirkuzanima’. Ali za mene to ne menja stvar. Ja ne pišem za izdavača, već zato što u književnom stvaranju osećam istinsko zadovoljstvo. Nagrada visokog foruma kao što je Akademija za mene znači najveće priznanje“, istakao je književnik.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Dnevni list Pravda posvetio je čitavu naslovnu stranu 25. godišnjici prve herojske pobede srpske vojske nad austro-ugarskom, Cerskoj bici, koja je „u pogledu moralne snage temelj naše današnje i velike snažne države“. U tekstu se dalje navodi da veličanstveni spomenik na Ceru danas podseća svakog rodoljuba na vitešku borbu nacionalnih heroja. Autor do detalja opisuje stanje u srpskoj armiji, ali i tok bitke u kojoj je neprijatelj na kraju slavno potučen.

Pravda piše i o neobičnoj meri protiv alkoholičara u Travniku, koji terorišu meštane i „zanemaruju porodice čiji su hranioci“. Naime, vlasti su izradile spisak svih travničkih pijanaca, a zatim ih dostavili gostioničarima i naredili da se istaknu na ulazima u lokale. Vlasnicima je naloženo, pod pretnjom kazne, da ljude sa spiska ne smeju da puštaju u svoje kafane, niti da im daju piće. Mera se pokazala vrlo efiaksnom, zaključuje se u tekstu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.