Na odštetu za vrtiće većina roditelja čeka sledeću vlast?

Prve pravosnažne presude nalažu Gradu da isplati odštetu roditeljima koji su plaćali naknadu za vrtiće više od zakonom propisane cifre, ali većina od oko 12.000 tužbi još uvek je u postupku, pa se ne zna da li i kada će roditelji dobiti novac nazad. Nekolicina donetih presuda, a iz Višeg suda su objasnili da ne postoji jedinstvena evidencija koliko je takvih odluka protiv Grada, nalaže isplatu štete roditeljima u roku od 15 dana od donošenja rešenja, te će Grad već sad morati da isplati deo novca. Međutim najveći broj predmeta još uvek je u toku jer se rešavaju u zavisnosti od „ažurnosti sudije“, kako smatraju neki roditelji, ali i jer Grad nije želeo da dogovori poravnanje sa roditeljima.

Da dinamika nije ista u svim procesima pokazuje primer Darke Marković, jedne od roditelja koji su tužili Grad i to među poslednjima, tek 2016. godine, za razliku od većine roditelja koji su sporove pokrenuli početkom 2015. ipak, slučaj porodice Marković je prvostepeno okončan, za razliku od većine drugih.

– U februaru ove godine smo dobili presudu u našu korist, i to pre većine roditelja, a advokat nam je objasnio da to dosta zavisi od sudije. Očigledno smo „zapali“ kod sudije koji je dosta ažurniji, zaključuje Marković. Ona navodi i da je Grad uložio žalbu na prvostepenu presudu tako da još uvek nije izvesno da li će im i kada biti isplaćena odšteta.

– Naš predmet je u Višem sudu i čekamo pravosnažnu presudu, nadamo se da će ona biti u našu korist, i da će to biti u neko dogledno vreme – objašnjava Darka.

Odšteta je mogla da bude isplaćena i znatno ranije da je Grad, odnosno gradsko pravobranilaštvo odlučilo da se poravna sa roditelja i tako izbegne i sudske troškove i zatezne kamate. Na pitanje zašto to nije urađeno, gradski menadžer Goran Vesić nedavno je objasnio da je dug napravila prethodna vlast, ali i da je politika Beograda takva da se odluka prepusti sudovima.

– Oko 95 odsto duga nastalo je za vreme Dragana Đilasa i prethodne gradske vlasti, on je taj koji je donosio takve odluke. Mi smo to kasnije ispravili jer poštujemo zakon, ali ne možemo da platimo nikome ništa bez sudske presude, jer bi neko pitao da li smo se dogovorili i nagodili. Tako funkcioniše gradska uprava, to je politika Beograda, objasnio je Vesić.

On ipak tvrdi da ovde nije reč o politici već o odluci „nezavisnih organa“ odnosno gradskog pravobranilaštva, na čiji rad Grad nije želeo da utiče.

– Ima sudskih presuda koje nisu u korist tih ljudi koji su tužili, tamo gde je Grad izgubio spor on će to platiti. Gradsko javno pravobranilaštvo je zaduženo da zastupa Grad i ono procenjuje da li će Grad izgubiti ili dobiti spor i ono je ovlašćeno da predlaže eventualne nagodbe, to je nezavisan organ, mi ne možemo da utičemo na njih – tvrdio je gradski menadžer.

Ako budu donete pravosnažne presude u korist roditelja, Grad će morati da izdvoji više miliona evra za nadoknadu štete. Ako se uzme da je prosečni odštetni zahtev oko 100.000 dinara, pomnoženo sa 12.000 tužbi dobija se oko 1,2 milijarde dinara odnosno oko 10.000.000 evra, bez zateznih kamata.

Umesto 2.700 plaćali i do 8.700 dinara

Roditelji su podneli tužbe jer su od 2010. do 2014. godine plaćali vrtić skuplje nego što je to zakonom bilo propisano. Prema Zakonu o predškolskom obrazovanju i vaspitanju roditelji su u obavezi da plaćaju 20 odsto ekonomske cene vrtića po detetu, koja je pre poskupljenja 2013. iznosila 13.000 dinara. Međutim, umesto 2.600 roditelji su plaćali i do 8.700 dinara. Posle poskupljenja u januaru 2013, računi su dostizali i 9.700 dinara iako je ekonomska cena ostala ista.