Na ovim prostorima pre 80 godina "zima je besnila" 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Ove zime nas još nije dočekalo jutro sa snegom koji je zabelio ulice i krovove, i već počinju nagađanja da li će baš ova zima biti rekorder po broju dana koji su prošli do prvog snega, u odnosu na onu 2011. godine.

Iako je u decembru bilo naznaka snega koji je provejavao i topio se u dodiru sa tlom, slušajući vremensku prognozu, izvesno je da ni u januaru nove godine ne treba uložiti velike nade.

Na ovim prostorima pre 80 godina "zima je besnila" 2

Sudeći prema reportaži koju nalazimo u listu Vreme, na ovaj dan pre tačno 80 godina, zima je bila jaka, a sneg koji je uporno padao danima, zavejavao je kuće i ulice, pa je građanima koji žive u oblasti Sandžaka, umesto zimske idile, glavna preokupacija bila kako da obave normalne dnevne aktivnosti i prežive.

Sneg je padao danima, čak deset dana bez prekida i u nekim delovima se nakupio čak do visine od jednog metra. “Kuće u Sandžaku zavejane preko krova, zima i dalje besni”, stoji u naslovu lista Vreme.

Zavejani su putevi i po neki automobil, pa je Sandžak ostao odsečen od sveta. Pijace su puste, jer nije bilo načina da ljudi sa sela putuju, a to stvara strah od gladi jer je prekinuto dobavljanje hranom.

Na ovim prostorima pre 80 godina "zima je besnila" 3
Foto: Printskrin Vreme

“Seljacima je ovih dana u Sandžaku vrlo teško, jer su u nemogućnosti da dobave hranu. Oskudica u životnim namirnicama se oseća u gotovo svakom selu. Pod Durmitorom pao je sneg visok kakav ne pamte ni najstariji ljudi”, piše Vreme.

U nekoliko navrata pronađeni su nesrećni ljudi koje je sneg zavejao. U pitanju su stariji ljudi koji su i pored upozorenja i lošeg vremena krenuli na put, i tragično završili.
Zbog vremenskih neprilika saobraćaj je bio otežan ili potpuno obustavljen, a krovovi nekih kuća su popustili pod pritiskom i pali.

Na ovim prostorima pre 80 godina "zima je besnila" 4
Foto: Printskrin Vreme

U Beogradu je te zime 1940. padalo mnogo snega, sa jakim snežnim vejavicama i hladnim vetrovima. Čišćenje grada je koštalo stotine hiljada dinara, a sve što bi se tokom dana počistilo, noću bi još više napadalo.

“Čistačka kolona odmah je zaposlila 800 radnika da raščišćuju i odvoze sneg. Za raščišćavanje upotrebljene su i sve motorne čistilice, traktori i drveni raonici, kojima danas raspolaže Opština”, stoji u Vremenu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Novinar Pravde opisao je sate provedene u zavejanom vozu pod Šarganom koji se uputio za Sarajevo, prenela je Pravda.

Na ovim prostorima pre 80 godina "zima je besnila" 5

Kada su krenuli na put, već se mogla primetiti neizvesnosti na licima putnika koji su gledali kroz prozor i čitali vremensku prognozu za naredne dane. Kako kaže, samo malobrojni se nisu plašili snega, nameta i vejavica.

Veče je bilo prijatno, a i pored niskih temperatura, u kupeima je bilo toplo a društvo je pravilo lepu atmosferu. Međutim, u jutarnjim satima, voz je počeo da usporava, dok se najzad nije zaustavio.

“Oko tridesetak ljudi sa lopatama neprestano rade. Ali, za to vreme radi i sneg. Oni čiste a sneg opet zavejava. Dok se oslobode točkovi drugog vagona prvi je ponovo urastao u sneg”, objašnjava novinar Pravde.

Kako su sati prolazili, putnici su postajali sve nervozniji. “Kada stignemo u Sarajevo, javićemo se da smo doputovali odavde”, stoji na kraju teksta, uz opasku da je noć pred njima a oni su još uvek zaglavljeni u snegu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.