Najveći broj korupcija za vreme Koštuničine vlasti

Iako su građani, ali i političari, isticali značaj ovih slučajeva spornih privatizacija i prodaja preduzeća, u javnosti je nakon formiranja Radne grupe Ministarstva unutrašnjih poslova i dolaska na vlast Srpske napredne stranke, stvorena ideja da su ovi slučajevi rešeni.

“Nakon analize svih slučajeva, zaključili smo da je u vreme vlasti Vojislava Koštunice zabeležen najveći broj korupcija u periodu od 2000. do 2008. godine”, istakla je jedna od urednica CINS-a Ivana Jeremić.

Biznismeni Miroslav Mišković i Milan Beko se nalaze u najvećem broju slučajeva u različitim ulogama, dok je jedini osuđeni, od ove trojice biznismena, Dragan Đurić, i to na godinu dana kućnog pritvora.

Od 24 slučaja, samo polovina je došla do suda, od kojih se za osam i dalje aktivno očekuje sudska presuda. Od četiri slučaja koja imaju pravosnažne presude, samo dvoje aktera je osuđeno. Najčešća krivična dela, čak 11, tiču se zloupotrebom službenog položaja, a osam zloupotrebom odgovornih lica.

Prema nalazištima tužilaštva, u deset slučajevima, među kojima su “Trudbenik”, “C Market” i “Nacionalna štedionica”, nema krivičnih dela.

“Pitanjem “24 spornih slučajeva” je prva počela da se bavi vlada Ivice Dačića 2012. godine. Međutim, čak i da nisu ukinuli Radnu grupu posle dve godine postojanja, rezultat bi verovatno za Zorana Gorčevića i druge radnike bio isti. Policijska akcija, u sistematskom uništavanju čitave privrede i društva, je samo jedan segment. Kada je Savet za borbu protiv korupcije počeo da se bori protiv toga, tada je trebalo odgovoriti na mnogo važnije pitanje: Kako rešiti problem privrede koju je korupcija potpuno uništila?”, kazao je nekadašnji sekretar Saveta za borbu protiv korupcije Ivan Zlatić.

Najavljeni gost, Zoran Gočević, nekadašnji predsednik Samostalnog sindikata fabrike Srbolek otkazao je prisustvo u poslednjem trenutku.

U vezi sa tim, Jelisaveta Vasilić, takođe članica Saveta za borbu protiv korupcije, objasnila je šta je bio najveći problem kada je u pitanju funkcionisanje Saveta.

“Ako vi ovlastite jednog čoveka ili malu grupu ljudi da o svemu odlučuje bez ikakve kontrole, onda je normalno da će doći do sistemske korupcije kao što je i došlo. Kada bi završili slučaj, ceo naš rad je prolazio kroz tenderske komisje, gde je uvek bilo više političara, nego što je bilo nas u okviru Saveta. Najveći problem je bilo utvrditi tokove novca, što je u korupciji najbitnije. To su alfa i omega korupcije”, istakla je Vasilićeva.

Uvid u priliv i tokove novca imala je, prema zvaničnim dokumentima, samo Radna grupa MUP-a, koja je oformljena kako bi rešavala slučajeve korupcije i kriminala, 4. septembra 2012. godine.

Međutim, na pitanja novinara CINS-a u vezi sa samim radom grupe, MUP je odgovorio da ne može da deli takve podatke i da nisu upoznati sa postojanjem te navodne grupe.

S druge strane, nekadašnji član ove “navodne” Radne grupe MUP-a Siniša Janković objasnio je da se njihov rad sveo na hapšenje “topovskog mesa”, i da oni nisu imali uvid u tokove novca.

“Za deset meseci postojanja Radne grupe, uhapšeno je 40 ljudi, samo u Pančevu. Ali, nažalost, naš zadatak je bio da hapsimo “topovsko meso”. To je bilo jedno bacanje prašine narodu u oči, kako ne bi videli ništa sem ovih marginalnih ličnosti”, rekao je Janković.

Posle manje od dve godine postojanja, cela grupa je raspuštena, pod pritiskom štednje, tj. “jednog vida smišljenog pokrića”.

Jedan od “topovskog đubreta” bio je i nekadašnji direktor fabrike “Jugoremedija” Zdravko Deurić, protiv koga se vodilo četiri postupaka, od kojih je tri završeno sa oslobađajućom presudom, a jedan je i dalje u toku.

“Rešenje da se fabrika“Jugoremedija” izvuče iz ralja korupcije je bilo da radnici budu akcionari, da svih 460 radnika budu spremni da postave svoj odbor. Mi smo otkupili 42 odsto vlasništva od strane države, uložili još 12 miliona evra i pokrenuli fabriku. Međutim, naša podrška u javnosti je bila veoma mala. Već se znalo da će vlast preuzeti fabriku, i to sve po zakonu. Kada pljačkate po zakonu koji sami pišete, sigurno vas neće otkriti”, objasnio je Deurić.

Na pitanje, upućeno članovima Saveta za borbu protiv korupcije, kada su se poslednji put sastali sa premijerkom Anom Brnabić, Vasilićeva je istakla da je sa njom održan samo jedan sastanak od nastanka Saveta.

“Sa Brnabićevom smo razgovarali o raznim problemima i mislili smo da će to biti rešeno. Međutim, ona se nakon toga nije pojavljivala, ali je slala nove ljude da budu deo našeg tima. Kada smo je pitali kako može da sama bira i dovodi ljude, ona je rekla da ona ima pravo da bira svoj tim. A niko joj nije rekao da mi nismo njen tim, mi nemamo veze sa njom. Mi kao savet nismo trenutno zadovoljni ni svojom ulogom ni rezultatom. I dalje je nerazjašnjeno gde je otišlo 2,6 milijarde evra za dve godine , i to je suma koja je verovatno netačna, tj. mnogo je veća, jer ima dosta neslaganja. Kako nikog ne zanima gde su otišle sve te pare”, rekla je Vasilićeva.

“Mislim da nije u pitanju nezainteresovanost. U ovom slučaju svako ko se bavio istraživanjem toga ili se suprotstavio tome, ostao je bez posla. Pouka ove tribine je veoma jasna: korupcija nije kažnjiva, ako ste deo mašine, ako niste odgovaraćete za sve”, zaključio je Zlatić.

Od danas će na sajtu CINS-a biti dostupna interaktivna platforma “24 slučaja”, gde se nalazi detaljna analiza sve dostupne dokumentacije. Slučajevi koji su i dalje u toku će biti ažurirani sa svakom novom informacijom.