Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Na današnji dan, pre 80 godina, list Vreme je pisao o inicijativi grupe naučnika za izgradnju Instituta u čast Nikole Tesle. Pravda je prenela životnu priču kovača iz okoline Šapca koji potiče iz Azije.
Vreme je pisalo o ostvarivanju ideje o nastanku naučnog instituta u čast Nikole Tesle. Na inicijativu naučnika je oformljeno „Društvo Nikola Tesla“ za unapređenje nauke i tehnike.
– Glavni cilj ovoga društva je podizanje Instituta, u kome bi se svršila naučna ispitivanja iz svih naučnih grana, koje se danas služe rezultatima elektriciteta, navelo je Vreme.
Novac za gradnju je gotovo prikupljen, a svoj doprinos u novcu, materijalima i opremi su dali naučnici iz celog sveta. Jugoslavija je takođe podržala ovu ideju.
– Država je jednom ministarskom uredbom osnovala Institut, i za izdržavanje odredila godišnju pomoć od 500.000 dinara, koja će se svake godine povećavati, pisalo je Vreme.
Kako bi se za ovaj poduhvat zainteresovala javnost, naučnici iz Društva i Teslini prijatelji su organizovali niz predavanja u zemlji i inostranstvu o značaju Nikole Tesle i njegovog rada.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Pravda je pisala o čudnoj sudbini jednog kovača iz okoline Šapca, Isaila Marića. Već na početku reporter ističe neobično poreklo sagovornika koji u žargonu nosi nešto “istočnjačko”.
– Zvao sam se Usein Ajvaz, rođen sam negde oko Đevđelije, na trokutu današnje Jugoslavije, počeo je priču Marić.
Kako je naveo, njegovi roditelji su poreklom iz Azije, a na ove prostore su se doselili za vreme Balkanskih ratova. Selili su se iz mesta u mesto sve dok se na kraju nisu smestili u Bugarskoj.
– U 1917. godini Bugari su me uzeli u vojsku. Uskoro zatim našao sam se na Solunskom frontu. Prvog maja 1918. ja sam se sa još nekoliko drugova probio u Grčku. Tamošnje vlasti sprovele su nas savezničkim vojnim jedinicama, rekao je Marić.
U Solunu je, prema njegovim rečima, proveo izvesno vreme kao zatvorenik, a zatim se priključio engleskoj vojsci.
– Obukli su me i dobro hranili. Dali su mi i dobru platu. Čeznuo sam za srpskom vojskom u očekivanju da će oni osloboditi moj kraj. Ali mi Englezi nisu dozvolili da menjam jedinicu, objasnio je Marić.
Jednom prilikom upoznaje policijskog činovnika Žarka Paunkovića, na čiji poziv dolazi u Bjelotić.
– Tu sam se pokrstio, primio pravoslavlje i oženio se. Nekoliko godina služio sam kod Žarkovog oca, zatim sam otišao i naučio kovački zanat. Sada sam pravi majstor, imam ženu, četvoro dece, kućicu, kovačnicu i dvanaest ari zemlje, naveo je Marić.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
