Mirni dečkić, finih manira ovog leta osvojio je sve što se moglo osvojiti u njegovim disciplinama. Prvak je Srbije, Balkana i najbolji na EYOF-u, (Olimpijskom festivalu mladih Evrope, nezvanično kontinentalno prvenstvo za kadete) u trci na 3.000 i drugi na duplo kraćoj deonici. To su rezultati koji su mu doneli naslov najuspešnijeg sportiste Srbije na EYOF-u u Tbilisiju, čime su i praktično potvrđene tvrdnje da je u „radionici Rifata Zilkića“ rođeno novo atletsko čudo.

Šampionska titula na EYOF-u u trci na 3.000 metara (8:50,10) najznačajniji je rezultat Elzana Bibića u ovoj godini, kao i dosadašnjoj karijeri. Pored te ima i titulu prvaka Balkana za mlađe juniore (8:37,36) u istoj disciplini i prvo mesto na šampionatu Srbije za mlađe juniore na 1.500 metara (4:01,37), što je za 25 stotinki bolji rezultat od onog koji mu je u Tbilisiju doneo srebrnu medalju. Najbolje vreme u disciplini 3.000 metara ostvario je prilikom pobede na šampionatu centralne Srbije (8:35,06), dok je na seniorskom prvenstvu države zauzeo fenomenalno 4. mesto u toj distanci sa za njegove godine veoma vrednim rezultatom 8:41,30.

Utisaka iz Tbilisija je toliko da ne iznenađuje što o svom prvom velikom i uspešnom sportskom izletu izvan zemlje i dalje priča sa osmehom koji ne silazi sa lica. „Samo sam dve godine u atletici pa ne čudi što i sad često pomislim da se sve lepo što se desilo u poslednje vreme dogodilo nekom drugom. Više mi ne pada na pamet da se bavim fudbalom, mojom prvom sportskom ljubavi. Posle ovih medalja ubeđen sam da je veza između mene i atletike neraskidiva. Tbilisi nikada neću zaboraviti. Kada sam pobedio na 3.000 metara od sreće sam počeo da se gubim na stazi, nisam video ko mi čestita, s kim s grlim, rukujem, skoro da nisam znao gde da idem. Ispunilo me je i to što sam pobedio u taktičkoj trci sa rezultatom slabijim od mog najboljeg vremena za čitavih 15 sekundi. Odmah sam se setio trenera Rifata Zilkića, koji nije bio u Gruziji i njegovih saveta koje mi je veče pre trke podelio putem telefona. Sve se odigralo onako kako smo se dogovorili. Veliku podršku imao sam i od direktora AK Novi Pazar i selektora juniorske reprezentacije Srbije Edina Zukovića, koji je bio na licu mesta“, priča Elzan Bibić.

Ne žali previše što mu je u Tbilisiju izmaklo drugo zlato. „Nije lako u dva dana trčati dve tako zahtevne discipline kao što su 1.500 i 3.000 metara. Ispunio sam cilj osvajanjem jednog zlata pa mi izgovor i nije potreban. Na 1.500 metara nisam ni bio favorit, mada su me mnogi posle uspeha na tri km svrstali u grupu pretendenata na prvo mesto. Došao sam na EYOF sa, u toj konkurenciji, petim rezultatom po vrednosti. Mada, ko zna šta bi se dogodilo da nisam doneo taktički pogrešnu odluku i krenuo u dugačak finiš 500 metara pre cilja, da sam se na taj korak odlučio 300 metara pre kraja trke verovatno da bih danas imao dvostruko zlato. Ipak, kraći finiš je moj zaštitni znak. Kažem da ne žalim mnogo, jer znam da ću imati još mnogo šansi da se domognem najsjajnijih medalja i najvrednijih titula“, dodaje Bibić.

Srbiju je na 13. EYOF-u u Gruziji predstavljalo šezdeset dvoje sportista. Osvojeno je devet medalja, dve zlatne (drugo zlato pripalo je džudistkinji Jovana Obradović ), tri srebrne i četiri bronzane. Najuspešnijem sportisti Elzanu Bibiću ukazana je čast da na zatvaranju Igara ponese zastavu Srbije. „Gledao sam na TV otvaranje prošlih Olimpijskih igara u Londonu. Ne znam, možda zato što sam ovde i sam bio učesnik, sve je izgledalo još veličanstvenije. Zatvaranje nije bilo tako pompezno, ali tu sliku nikada neću izbrisati iz sećanja. Pripala mi je velika čast da nosim zastavu zemlje koja ima jednog Novaka Đokovića, mlade fudbalere prvake sveta, košarkašice šampionke Evrope, jednu Amelu Terzić, Asmira Kolašinca i Ivanu Španović. Ponosan sam i što je atletika u Tbilisiju bila naš najuspešniji sport. Osvojili smo pet od ukupno devet naših medalja, Užičanka Tamara Mićević dva puta bila je srebrna, na 1500 i 3000, a Katarina Sekulić u trci na 400 metara bronzana. Mi atletičari smo individualci koji čine jedan sjajan tim. Umeli smo zajedno sa ostalim našim sportistima da proslavimo svaku medalju, ali i da se u Olimpijskom selu družimo sa sportistima iz svih zemalja“, poručuje mladi atletičar.

Atletska sezona još nije završena, mada su ona najveća međunarodna nadmetanja iza Bibića. Sledeće veliko takmičenje je Kros prvenstvo u decembru. „Nema predaha. Sada više nisam opterećen normama za velika takmičenja, prvim mestima i medaljama. Potrudiću se da u što skorije vreme oborim sve lične rekorde. Osećam da sam spreman da 1500 metara istrčim za oko 3:50,00, što bi bilo više nego sjajno, a 3000 za 8:25,00. Kao i do sada nastaviću kad za to bude prilika da se takmičim sa seniorima. Bolji su i jači još uvek, ali neke sam znao i da pobedim. Sada mi je bitan rezultat, pa šta i ako gubim trke. Poraza se ne plašim i oni me sigurno neće zaustaviti na puta prema velikim ciljevima koje sam postavio. Već sam shvatio da je u sportu tako, danas ću pobediti ja, sutra neko drugi. Volim ovo što radim, volim trke i verujem da ću onda kada to bude najvažnije biti najbolji. Pre Tbilisija želeo sam da u mojim disciplinama stignem što dalje, sad kad znam kolike su mi mogućnosti živim za dane kada će se Tbilisi ponoviti“, nada se naš sagovornik

Zilkić: Verujem u Bibića

Rifat Zilkić ima samo reči hvale za svog pulena. „Slučajno sam ga otkrio, kao da ga je dragi bog poslao. Znam da su svi drugi iznenađeni njegovim poslednjim uspesima, ja nisam ni malo. Nisam sumnjao da će pobediti u Tbilisiju na 3000 metara, možda je mogao i na 1500. Neka, iduće godine na istom mestu, u Tbilisiju, je Evropsko prvenstvo i prilika da nadmaši sebe. On to može, jer je oporan, radan, disciplinovan, jednom rečju dobro je dete i mnogo verujem u njega. I da ne zaboravim, mnogo sam ponosan na njega što je kao najuspešniji sportista Srbije na EYOF-u nosio zastavu naše zemlje“, kaže Zilkić.

El’ Bibo

Obzirom na mladost Bibića normalno da se ne seća kako je trčao ,,atletski imperator“ Marokanac Hikam El’ Geruž, još uvek vladajući svetski rekorder na 1500 metara. ,,Kako da ne godi kad me na svakom takmičenju sportski komentator RTS-a Rale Simić najavi kao El’ Biba. Imam top – nadimak. Mnogo čini za atletiku Radoslav Simić. Poznaje nas u dušu i svaki naš rezultat, koji to zaslužuju, nađe se u udarnom dnevniku RTS-a u 19.30. Tako je bilo i sada kada je izvestio o mom uspehu u Gruziji. Za nas sportiste mnogo znači taj termin i tih nekoliko sekundi slave.

Amela može do medalje

Bibić drži palčeve klupskoj drugarici i svojoj velikoj prijateljici Ameli Terzić pred skori nastup na šampionatu sveta u Peking. „Svi iz AK Novi Pazar smo na Kopaoniku bili uključeni u njene pripreme. Najviše Nenad Radanović, a onda i ja i Muamer Hasanović. U fantastičnoj je formi i svim srcem želimo joj da dođe do medalje“, siguran je u uspeh Terzićeve u Pekingu Bibić. Osim prema Ameli na svetskom šampionatu svu pažnju Bibić će usmeriti i ka svom idolu, velikom Mo Farahu.

Sestra bliznakinja Elzana

Glava brojne porodice Bibić Murat i sam se u mladosti bavio fudbalom, majka Fatima bila je odbojkašica, dok dva brata Elvir i Edin i Elzanova sestra bliznakinja Elzana (rođeni 8. januara 1999. godine) za sada nemaju sklonosti da se uključe u neki od sportova. Elzan Bibić od septembra kreće u treći razred Medicinske škole u Novom Pazaru.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.