Novi Sad Foto: Pixabay/Danilography

Do takvih podataka došla je organizacija Srbija 21, u istraživanju objavljenom u drugoj polovini prošle godine, a grad o kome govorimo je Novi Sad.

Jednogodišnju titulu omladinske prestonice glavni grad Vojvodine osvojio je još 2016. godine, a ona podrazumeva veliki broj događaja i aktivnosti, pre svega za mlade. Titulu dodeljuje Evropski omladinski forum, platforma koja okuplja omladinske organizacije iz cele Evrope. Prvi grad sa ovom titulom bio je Roterdam u Holandiji 2009. godine.

Foto: www.novisad.rs

Evropski omladinski forum, uz podršku različitih institucija i Evropske unije, se zalaže za prava mladih u međunarodnim institucijama kao što su Evropska unija, Savet Evrope i Ujedinjene nacije.

„Ono što mi želimo da uradimo, jeste da osnažimo te koji žele da ostanu da ih osnažimo da što brže napreduju u karijeri, aktivizmu ili u onoj oblasti za koju su se opredelili“, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) predstavnica asocijacije Inbox Lea Kotlica, nakon ceremonije otvaranja upriličene 26. januara, sa koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da su mladi ti koje treba da pitamo o budućnosti.

Upravo je umetnička asocijacija Inbox iz Novog Sada pokrenula projekat koji se bavi podrškom mladih koji bi želeli da promene svoju zajednicu. Kotlica ističe da se ne može zameriti onom delu populacije koji se odluči da napusti Srbiju, ključno je, kako ona kaže, da se osnaže oni koji bi da ostanu u zemlji.

„Ono što ne možemo da im zamerimo su upravo one odluke koje oni donose, s obzirom na stanje u društvu poslednjih godina. Pokazalo se na našim događajima da postoje mladi ljudi koji su spremni da uče nove stvari. Ono što je bitno jeste pokazati nove formate, nove koncepte predavanja, i predstaviti to u formi koja je njima bliska“, ističe Kotlica.

Foto: Beta/Dragan Gojić

Odlazak mladih, obrazovanih veliki je problem i manjinskih nacionalnih zajednica. Direktorka Udruženja mladih Roma Srbije Marija Mitrović kao najveći problem mladih Roma ističe manjak šansi za obrazovanje i sticanje radnog iskustva. To je začarani krug, kaže ona, iz kog mnogi izlaz vide u odlasku.

„Ne samo u Srbiji već u celom regionu Zapadnog Balkana problem je zapošljavanje. Nedovoljno prilika za mlade ljude za radno iskustvo. Kada je romska zajednica u pitanju, veliki broj rođaka je u inostranstvu, nisko kvalifikovani poslovi su jako traženi u državama Evropske unije, tako da se i oni odlučuju za korak odlaska, ali za te manje plaćenije poslove ili za neki ostanak u tim zemljama na crno, u ilegali“, objašnjava Mitrović.

Postoji li rešenje? I ako da, šta tačno Srbija treba da uradi da bi odliv mozgova bio manji?

Nedeljka Borojević iz Nacionalne asocijacije praktičara/ki omladinskog rada – NAPOR podvlači da dugoročno mora da se obezbedi mladima mogućnost da učestvuju u donošenju odluka. Ona dodaje da se od ove godine u Srbiji među novim poslovima na tržištu našao i omladinski radnik.

Do sada su uglavnom bili angažovani volonterski, a od ove godine izmenom šifrarnika poslova, postaju vidljivi u institucijama, što može poboljšati i položaj mladih u Srbiji.

„Omladinski rad je jedan od mehanizama da se mladi mogu zadržati ovde, jer to podrazumeva da se sa mladima kontinuirano radi, podstiče njihov lični i socijalni razvoj i daje utisak mladima da nisu sami u procesu odrastanja i da mogu da utiču na odluke koje se njih tiču. Da mogu da promene zajednicu u kojoj žive, da učestvuju u procesu donošenja odluka. To je zaista važno da bi mladi ostali ovde. Ukoliko se niko ne bavi mladima i nekako ne iskoriste te njihove najagilnije godine, stiče se masa koja ima utisak da ništa ne može da promeni i upravo zbog toga odlaze iz Srbije“, kaže Borojević.

Vladimir Kozbašić – Pećinko, iz kultnog muzičkog benda Atheist rap, u Udruženju građana Košnica bavi se produkcijom omladinske emisije „Reinženjering“.

Već četiri godine pokušavaju da mladima približe rad onih organizacija koje im daju podršku. Kozbašić naglašava da je pogrešna slika o mladima da su nezainteresovani. Kako kaže, mnogi od njih su spremni da menjaju stvari, ali vrednosni sistem i deo medijske scene im govore da to ne mogu.

„Postoji veliki broj mladih koji imaju potrebu da budu aktivni i žele kvalitetno da se potroše, da li će da volontiraju, da li će da budu u organizacijama koje se bave socijalno ugroženim ljudima ili će biti ekolozi, to zavisi i naravno od njihovih afiniteta. Onaj ko neće uvek će naći opravdanje za to što je neaktivan u životu. Nažalost, ovaj sistem vrednosti u kom živimo i medijski sadržaji kojima se svesno bombarduje javnost, dovodi do pasivizacije mladih kao takvih“, smatra sagovornik RSE.

Brojni odlasci iz Srbije izrasli su u problem koji je prepoznala i državna administracija. Vlada Srbije je najavila formiranje ekspertskog tima koji bi se bavio ovim problemom.

Povezani tekstovi